Knjiga o Jovu 15

Elifas

1Tada je Elifas iz Temana uzvratio ovako:

2„Zar mudar čovek odgovara u vetar,

zar svoj stomak puni istočnim vetrom?!

3Raspravlja li rečima beznačajnim

i govorima koji nikome nisu na korist?

4A ti satireš pobožnost,

razmišljanje pred Bogom ometaš.

5Krivice tvoje pouku daju ustima tvojim,

jezikom se lukavim ti služiš.

6Sopstvena te usta osuđuju ko krivca,

a ne ja; sopstvene usne protiv tebe svedoče.

7Da ti nisi prvorođeno ljudsko biće,

iznedren pre planina?

8Da nisi slušao Božije tajne savete

i za sebe zadržao mudrost?

9Šta to ti znaš, a mi da ne znamo?

Šta ti shvataš, a da nama to nije dano?

10Među nama ima i sedih i starih,

starijih i od oca tvoga.

11Šta, nisu ti dovoljne Božije utehe

i obzirno upućena ti reč?

12Zašto ti se srce tvoje ponelo?

Zašto ti sevaju oči tvoje,

13pa se tvoj duh protiv Boga okrenuo

i ustima svojim prosipaš reči?

14Pa šta je čovek da bi čist bio,

da bi pravedan bio onaj što ga žena rodi?!

15On se ni u svete1 svoje ne pouzdaje,

očima njegovim ni nebesa nisu čista,

16a kamoli gnusan i iskvaren čovek,

čovek što nepravdu kao vodu pije!

17Elem, ja ću ti reći! Mene poslušaj,

objaviću ti ono što sam video;

18ono što su mudri ljudi predali od predaka svojih

i to nisu prikrili.

19A samo je njima zemlja bila dana

i tuđinac nije prolazio među njima.

20Tek, zlobnik se u bolu previja kroz sve dane,

i malo godina je određeno okrutnome.

21Zvuk strahote mu je u ušima

i dok je još mir zatirač mu dolazi.

22Ne nada se povratku iz tame,

jer je za mač obeležen.

23Potuca se zbog hleba: ’Gde je?’

On zna da mu se bliži crni dan.

24Plaše ga i zebnja i nevolja,

nadvladavaju ga kao car za napad spreman;

25jer na Boga ruku svoju diže,

pred Svemoćnim oholo se drži.

26On juriša drsko protiv Boga,

nosi štit veliki i jaki.

27Lice mu je zadriglo,

bokovi mu usaljeni;

28živi u ruinama od gradova,

u kućama napuštenim

što postaće gomile kamenja.

29Bogat neće biti i blago mu potrajati neće,

imanje mu se neće širiti po zemlji.

30On neće pobeći iz tame,

plamen će mu izdanak sparušiti

i nestaće u dahu Božijih usta.

31Nek se ne uzda u bezvredno jer je zaveden,

jer će mu bezvredno postati nagrada;

32a nagrađen će biti i pre svoga dana

i grana mu neće ozeleneti.

33Kao loza otrešće svoj nezreli grozd

i kao maslina strešće cvat svoj.

34Jer jalovo je društvo bezbožničko,

a šatore podmićenih vatra progutaće.

35Začeće nevolju, a rodiće zlobu,

stomaci im spremni za obmanu.“