Knjiga o Jovu 16

Jov

1A Jov je odgovorio ovim rečima:

2„Mnogo sam ja takvih stvari čuo,

svi vi ste mi mučni tešioci!

3Ima li kraja pričanju u vetar?

Šta te to tera da mi odgovaraš?

4I ja bih poput vas govorio

da ste vi na mome mestu,

podbadao bih vas rečima

i klimao glavom na vas.

5Ali bi vas usta moja ojačala,

usne moje donele utehu.

6Ako bih govorio,

svoj bol ne bih ublažio;

ako bih ućutao,

koliko bola bi me napustilo?

7Ipak, on me je iznurio;

ti si mi zatro sve ukućane moje!

8Zgrabio si me,

bol je svedok protiv mene;

mršavost se moja podignula

da u lice me optuži.

9Njegov me gnev razdire i spopada,

na mene zubima škrguće svojim,

dušmanin moj je na mene upro oči svoje!

10Razjapili su svoja usta prema meni,

s prezirom mi šamaraju obraze,

okupljaju se protiv mene.

11Zlotvoru me Bog je izručio,

bacio me u ruke zlobnika!

12Mirno sam živeo, a on me je uzdrmao,

za vrat me je dočepao, smrskao me;

sebi me je za metu stavio;

13strelci su me njegovi okružili,

nutrinu mi je rasparao bez milosti

i žuč mi je po zemlji prosuo.

14Prolama kroz mene

sve prolom za prolomom,

kao ratnik prema meni tutnji.

15Za kožu sam svoju, ja zašio kostret,

u prašinu dostojanstvo svoje uvaljao.

16Od ridanja podbulo je lice moje,

kapci su mi poput smrti crni,

17premda nasilja nema u rukama mojim

i moja je molitva čista.

18O, zemljo, krv moju ne prekrivaj!

Ne bilo mesta za moj vapaj!

19A sada, na nebesima eno svedoka moga!

Da, moj branilac je na visinama.

20A moji prijatelji – moji posrednici vajni!

Oko moje Bogu plače.

21Eh, kad bi se čovek pravdao sa Bogom

kao čovek sa čovekom.

22Još godina koja prohujaće

i poći ću putem s kojeg povratka mi nema.