1. Мојсијева 45

Јосиф се показује својој браћи и учини да му отац дође у Мисир.

1Тада Јосиф не могући се уздржати пред осталима који стајаху око њега, повика: Изађите сви напоље. Тако не оста нико код њега кад се Јосиф показа браћи својој. 2Па бризну плакати тако да чуше Мисирци, чу и дом Фараонов. 3И рече Јосиф браћи својој: Ја сам Јосиф; је ли ми отац још у животу? Али му браћа не могаху одговорити, јер се препадоше од њега.

4А Јосиф рече браћи својој: Приступите ближе к мени. И приступише; а он рече ја сам Јосиф брат ваш, ког продадосте у Мисир. 5А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег. 6Јер је већ две године дана глад у земљи, а биће још пет година, где неће бити ни орања ни жетве. 7А Бог ме посла пред вама, да вас сачува на земљи и да вам избави живот избављењем превеликим. 8И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском. 9Вратите се брже к оцу мом и кажите му: Овако вели син твој Јосиф: Бог ме је поставио господарем свему Мисиру, ходи к мени, немој оклевати. 10Седећеш у земљи гесемској и бићеш близу мене, ти и синови твоји и синови синова твојих, и овце твоје и говеда твоја и шта је год твоје. 11И ја ћу те хранити онде, јер ће још пет година бити глад, да не погинеш од глади ти и дом твој и шта је год твоје. 12А ето видите очима својим, и брат мој Венијамин својим очима, да вам ја из уста говорим. 13Кажите оцу мом сву славу моју у Мисиру и шта сте год видели; похитајте и доведите овамо оца мог. 14Тада паде око врата Венијамину брату свом и плака. И Венијамин плака о врату његовом. 15И изљуби сву браћу своју и исплака се над њима. Потом се браћа његова разговараху с њим.

16И чу се глас у кући Фараоновој, и рекоше: Дођоше браћа Јосифу. И мило би Фараону и слугама његовим; 17и рече Фараон Јосифу: Кажи браћи својој: Овако учините: натоварите магарце своје, па идите и вратите се у земљу хананску, 18па узмите оца свог и чељад своју, и дођите к мени, и даћу вам најбоље што има у земљи мисирској, и јешћете најбоље обиље ове земље. 19А ти им заповеди: Овако учините: узмите са собом из земље мисирске кола за децу своју и за жене своје, и поведите оца свог и дођите овамо; 20а на покућство своје не гледајте, јер шта има најбоље у свој земљи мисирској ваше је.

21И синови Израиљеви учинише тако; и Јосиф им даде кола по заповести Фараоновој; даде им и брашњенице на пут. 22И свакоме даде по две хаљине, а Венијамину даде триста сребрника и петоре хаљине. 23А оцу свом посла још десет магараца натоварених најлепших ствари што има у Мисиру, и десет магарица натоварених жита и хлеба и јестива оцу на пут. 24Тако оправи браћу своју, и пођоше; и рече им: Немојте се корити путем.

25Тако се вратише из Мисира, и дођоше у земљу хананску к Јакову оцу свом. 26И јавише му и рекоше: Још је жив Јосиф, и заповеда над свом земљом мисирском. А у њему срце пренеможе, јер им не вероваше. 27Али кад му казаше све речи Јосифове, које им је Јосиф рекао, и виде кола, која посла Јосиф по оца, тада оживе дух Јакова оца њиховог; 28и рече Израиљ: Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нисам умро.