Marko 3

Isus isceljuje u Subotu suvu ruku, izgoni nečiste duhove. Izbor Dvanaestorice. Kažnjava fariseje što hule na Duha Svetog. Kazuje ko su Njegovi pravi srodnici.

1I uđe opet u zbornicu, i onde beše čovek sa suvom rukom. 2I motrahu za Njim neće li ga u subotu isceliti da Ga okrive. 3I reče čoveku sa suvom rukom: Stani na sredinu. 4I reče im: Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? Dušu održati, ili pogubiti? A oni su ćutali. 5I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga. 6I izašavši fariseji odmah učiniše za Njega veće s Irodovcima kako bi Ga pogubili.

7A Isus ode s učenicima svojim k moru; i mnogi narod iz Galileje pođe za Njim i iz Judeje; 8i iz Jerusalima i iz Idumeje i ispreko Jordana i od Tira i Sidona mnoštvo veliko čuvši šta On čini dođe k Njemu. 9I reče učenicima svojim da bude lađa u Njega gotova zbog naroda, da Mu ne dosađuje. 10Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu. 11I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: Ti si Sin Božji. 12I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu.

13I iziđoše na goru, i dozva koje On hteše; i dođoše Mu. 14I postavi dvanaestoricu da budu s Njim, i da ih pošalje da propovedaju, 15i da imaju vlast da isceljuju od bolesti, i da izgone đavole: 16Prvog Simona, i nadede mu ime Petar; 17i Jakova Zevedejevog i Jovana brata Jakovljevog, i nadede im imena Voanerges, koje znači Sinovi groma; 18i Andriju i Filipa i Vartolomija i Mateja i Tomu i Jakova Alfejevog i Tadiju i Simona Kananita, 19i Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.

20I dođoše u kuću, i sabra se opet narod da ne mogahu ni hleba jesti. 21I čuvši to rod Njegov iziđoše da Ga uhvate; jer govorahu da je izvan sebe.

22A književnici koji behu sišli iz Jerusalima govorahu: U njemu je Veelzevul. On pomoću kneza đavolskog izgoni đavole. 23I dozvavši ih govoraše im u pričama: Kako može sotona sotonu izgoniti? 24I ako se carstvo samo po sebi razdeli, ne može ostati carstvo ono; 25i ako se dom sam po sebi razdeli, ne može ostati dom onaj; 26i ako sotona ustane sam na se i razdeli se, ne može ostati, nego će propasti. 27Niko ne može pokućstvo jakoga, ušavši u kuću njegovu, oteti ako najpre jakoga ne sveže: i onda će kuću njegovu opleniti.

28Zaista vam kažem: svi gresi oprostiće se sinovima čovečjim, i huljenja na Boga, makar kakva bila: 29A koji pohuli na Duha Svetog nema oproštenja vavek, nego je kriv večnom sudu. 30Jer govorahu: U njemu je nečisti duh.

31I dođe mati Njegova i braća Njegova, i stojeći napolju poslaše k Njemu da Ga zovu. 32I seđaše narod oko Njega. I rekoše Mu: Eto mati Tvoja i braća Tvoja i sestre Tvoje napolju pitaju za Te. 33I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja? 34I pogledavši na narod koji seđaše reče: Evo mati moja i braća moja. 35Jer ko izvrši volju Božju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.