Marko 2

Izlečenje oduzetog. Isus poziva Mateja. O postu. Trganje klasova u Subotu.

1I uđe opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući. 2I odmah skupiše se mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se zbiju; i kazivaše im reč. 3I dođoše k Njemu s oduzetim koga su nosili četvoro. 4I ne mogući približiti se k Njemu od naroda otkriše kuću gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome oduzeti ležaše. 5A Isus videvši veru njihovu reče uzetome: Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji. 6A onde seđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim: 7Šta ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednog Boga? 8I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim? 9Šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi? 10No da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome:) 11Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma. 12I usta odmah, i uzevši odar izađe pred svima tako da se svi divljahu i hvaljahu Boga govoreći: Nikada toga videli nismo.

13I izađe opet k moru; i sav narod iđaše k Njemu, i učaše ih. 14I prolazeći vide Leviju Alfejevog gde sedi na carini, i reče mu: Hajde za mnom. I ustavši ode za Njim.

15I kad seđaše Isus za trpezom u kući njegovoj, carinici i grešnici mnogi seđahu s Njim i s učenicima Njegovim: jer ih beše mnogo koji iđahu za Njim. 16A književnici i fariseji videvši Ga gde jede s carinicima i s grešnicima govorahu učenicima Njegovim: Zašto s carinicima i grešnicima jede i pije? 17I čuvši Isus reče im: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. Ja nisam došao da dozovem pravednike no grešnike na pokajanje.

18I behu učenici Jovanovi i farisejski koji pošćahu; i dođoše i rekoše Mu: Zašto učenici Jovanovi i farisejski poste, a tvoji učenici ne poste? 19I reče im Isus: Eda li mogu svatovi postiti dok je ženik s njima? Dokle god imaju sa sobom ženika ne mogu postiti. 20Nego će doći dani kad će se oteti od njih ženik, i tada će postiti, u one dane. 21I niko ne prišiva novu zakrpu na staru haljinu; inače će odadreti nova zakrpa od starog, i gora će rupa biti. 22I niko ne sipa novo vino u mehove stare; inače novo vino prodre mehove, i vino se prolije, i mehovi propadnu; nego novo vino u nove mehove sipati treba.

23I dogodi Mu se da su išli u subotu kroz useve, i učenici Njegovi trgahu putem klasje. 24I fariseji govorahu Mu: Gledaj, zašto čine u subotu šta ne valja? 25A On reče im: Niste li nikad čitali šta učini David kad mu bi do nevolje i ogladne s onima što behu s njim? 26Kako uđe u Božju kuću pred Avijatarom poglavarom svešteničkim i hlebove postavljene pojede kojih ne beše slobodno nikome jesti osim sveštenicima, i dade ih onima koji behu s njim? 27I govoraše im: Subota je načinjena čoveka radi, a nije čovek subote radi. 28Dakle je Gospodar Sin čovečji i od subote.