Luka 22

Izdajstvo. Pashalno jagnje i večera. Taština učenika. Isusova patnja na gori Maslinskoj. Hvatanje. Petrovo odricanje. Isusovo stradanje pred Kajafom.

1Približavaše se pak praznik prijesnih hlebova koji se zove pasha. 2I gledahu glavari sveštenički i književnici kako bi Ga ubili; ali se bojahu naroda.

3A sotona uđe u Judu, koji se zvaše Iskariot, i koji beše jedan od dvanaestorice. 4I otišavši govori s glavarima svešteničkim i sa starešinama kako će im Ga izdati. 5I oni se obradovaše, i ugovoriše da mu dadu novce. 6I on se obreče, i tražaše zgodno vreme da im Ga preda tajno od naroda.

7A dođe dan presnih hlebova u koji trebaše klati pashu; 8i posla Petra i Jovana rekavši: Idite ugotovite nam pashu da jedemo. 9A ovi Mu rekoše: Gde hoćeš da ugotovimo? 10A On im reče: Eto kad uđete u grad, srešće vas čovek koji nosi vodu u krčagu; idite za njim u kuću u koju on uđe, 11i kažite domaćinu: Učitelj veli: gde je gostionica gde ću jesti pashu s učenicima svojim? 12I on će vam pokazati veliku sobu prostrtu; onde ugotovite. 13A oni otidoše i nađoše kao što im kaza; i ugotoviše pashu.

14I kad dođe čas, sede za trpezu, i dvanaest apostola s Njim. 15I reče im: Vrlo sam želeo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam; 16jer vam kažem da je odsele neću jesti dok se ne svrši u carstvu Božijem. 17I uzevši čašu dade hvalu, i reče: Uzmite je i razdelite među sobom; 18jer vam kažem da neću piti od roda vinogradskog dok ne dođe carstvo Božije. 19I uzevši hleb dade hvalu, i prelomivši ga dade im govoreći: Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen. 20A tako i čašu po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet mojom krvi koja se za vas proliva. 21Ali evo ruka izdajnika mog sa mnom je na trpezi. 22I Sin čovečiji, dakle, ide kao što je uređeno; ali teško čoveku onome koji Ga izdaje! 23I oni staše tražiti među sobom koji bi, dakle, od njih bio koji će to učiniti.

24A posta i prepiranje među njima koji bi se držao među njima da je najveći. 25A On im reče: Carevi narodni vladaju narodom, a koji njime upravljaju, zovu se dobrotvori. 26Ali vi nemojte tako; nego koji je najveći među vama neka bude kao najmanji, i koji je starešina neka bude kao sluga. 27Jer koji je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj koji sedi za trpezom? A ja sam među vama kao sluga.

28A vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim napastima. 29I ja ostavljam vama carstvo kao što je Otac moj meni ostavio: 30Da jedete i pijete za trpezom mojom u carstvu mom, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest kolena Izrailjevih.

31Reče pak Gospod: Simone! Simone! Evo vas ište sotona da bi vas činio kao pšenicu. 32A ja se molih za tebe da tvoja vera ne prestane; i ti kad god obrativši se utvrdi braću svoju. 33A on Mu reče: Gospode! S Tobom gotov sam i u tamnicu i na smrt ići. 34A On reče: Kažem ti, Petre! Danas neće zapevati petao dok se triput ne odrekneš da me poznaješ.

35I reče im: Kad vas poslah bez kese i bez torbe i bez obuće, eda vam šta nedostade? A oni rekoše: Ništa. 36A On im reče: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda haljinu svoju i kupi nož. 37Jer vam kažem da još i ovo treba na meni da se izvrši što stoji u pismu: I među zločince metnuše Ga. Jer šta je pisano za mene, svršuje se. 38A oni rekoše: Gospode! Evo ovde dva noža. A On im reče: Dosta je.

39I izišavši otide po običaju na goru maslinsku; a za Njim otidoše učenici Njegovi. 40A kad dođe na mesto reče im: Molite se Bogu da ne padnete u napast. 41I sam odstupi od njih kako se može kamenom dobaciti, i kleknuvši na kolena moljaše se Bogu 42govoreći: Oče! Kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene! Ali ne moja volja nego Tvoja da bude. 43A anđeo Mu se javi s neba, i krepi Ga. 44I budući u borenju, moljaše se bolje; znoj pak Njegov beše kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju. 45I ustavši od molitve dođe k učenicima svojim, i nađe ih, a oni spavaju od žalosti, 46i reče im: Što spavate? Ustanite, molite se Bogu da ne padnete u napast.

47Dok On još pak govoraše, gle, narod i jedan od dvanaestorice, koji se zvaše Juda, iđaše pred njima, i pristupi k Isusu da Ga celiva. Jer im on beše dao znak: Koga celivam onaj je. 48A Isus mu reče: Juda! Zar celivom izdaješ Sina čovečijeg? 49A kad oni što behu s Njim videše šta će biti, rekoše Mu: Gospode, da bijemo nožem? 50I udari jedan od njih slugu poglavara svešteničkog, i odseče mu desno uho. 51A Isus odgovarajući reče: Ostavite to. I dohvativši se do uha njegovog isceli ga. 52A glavarima svešteničkim i vojvodama crkvenim i starešinama koji behu došli na Nj reče Isus: Zar kao na hajduka iziđoste s noževima i koljem da me uhvatite? 53Svaki dan bio sam s vama u crkvi i ne digoste ruku na mene; ali je sad vaš čas i oblast tame.

54A kad Ga uhvatiše, odvedoše Ga i uvedoše u dvor poglavara svešteničkog. A Petar iđaše za Njim izdaleka. 55A kad oni naložiše oganj nasred dvora i seđahu zajedno, i Petar seđaše među njima. 56Videvši ga, pak, jedna sluškinja gde sedi kod ognja, i pogledavši na nj reče: i ovaj beše s njim. 57A on Ga se odreče govoreći: Ženo! Ne poznajem ga. 58I malo zatim, vide ga drugi i reče: i ti si od njih. A Petar reče: Čoveče! Nisam. 59I pošto prođe oko jednog sahata, drugi neko potvrđivaše govoreći: Zaista i ovaj beše s njim; jer je Galilejac. 60A Petar reče: Čoveče! Ne znam šta govoriš. I odmah dok on još govoraše zapeva petao. 61I obazrevši se Gospod pogleda na Petra, i Petar se opomenu reči Gospodnje kako mu reče: Pre nego petao zapeva odreći ćeš me se triput. 62I izišavši napolje plaka gorko.

63A ljudi koji držahu Isusa rugahu Mu se, i bijahu Ga. 64I pokrivši Ga, bijahu Ga po obrazu i pitahu Ga govoreći: Proreci ko Te udari? 65I druge mnoge hule govorahu na Nj.

66I kad svanu, sabraše se starešine narodne i glavari sveštenički i književnici, i odvedoše Ga u svoj sud 67govoreći: Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reče: Ako vam i kažem, nećete verovati. 68A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti. 69Odsele će Sin čovečiji sediti s desne strane sile Božije. 70Svi pak rekoše: Ti li si dakle sin Božji? A On im reče: Vi kažete da sam ja. 71A oni rekoše: Šta nam trebaju više svedočanstva? Jer sami čusmo iz usta njegovih.