Luka 21

Udovičina lepta. Isusov govor o razorenju Jerusalima i njegovoj budućnosti.

1Pogledavši pak gore vide bogate gde meću priloge svoje u haznu Božiju; 2a vide i jednu siromašnu udovicu koja metaše onde dve lepte; 3i reče: Zaista vam kažem: ova siromašna udovica metnu više od sviju: 4Jer svi ovi metnuše u prilog Bogu od suviška svog, a ona od sirotinje svoje metnu svu hranu svoju što imaše.

5I kad neki govorahu za crkvu da je ukrašena lepim kamenjem i zakladima, reče: 6Doći će dani u koje od svega što vidite neće ostati ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti. 7Zapitaše Ga pak govoreći: Učitelju! A kad će to biti? I kakav je znak kad će se to dogoditi? 8A On reče: Čuvajte se da vas ne prevare, jer će mnogi doći na ime moje govoreći: Ja sam, i vreme se približi. Ne idite dakle za njima. 9A kad čujete ratove i bune, ne plašite se; jer to sve treba najpre da bude; ali još nije tada posledak.

10Tada im reče: Ustaće narod na narod i carstvo na carstvo; 11i zemlja će se tresti vrlo po svetu, i biće gladi i pomori i strahote i veliki znaci biće na nebu. 12A pre svega ovog metnuće na vas ruke svoje i goniće vas i predavati u zbornice i u tamnice; vodiće vas pred careve i kraljeve imena mog radi. 13A to će vam se dogoditi za svedočanstvo. 14Metnite dakle u srca svoja, da se pre ne pripravljate kako ćete odgovarati: 15Jer ću vam ja dati usta i premudrost kojoj se neće moći protiviti ni odgovoriti svi vaši protivnici. 16A predavaće vas i roditelji i braća i rođaci i prijatelji; i pobiće neke od vas. 17I svi će omrznuti na vas imena mog radi. 18I dlaka s glave vaše neće poginuti. 19Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje.

20A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska onda znajte da se približilo vreme da opusti. 21Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji budu u gradu neka izlaze napolje; i koji su napolju neka ne ulaze u njega: 22Jer su ovo dani osvete, da se izvrši sve što je napisano. 23Ali teško trudnima i dojilicama u te dane! Jer će biti velika nevolja na zemlji, gnev na ovom narodu. 24I pašće od oštrica mača, i odvešće se u ropstvo po svim narodima; i Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca.

25I biće znaci u suncu i u mesecu i u zvezdama; i ljudima na zemlji tuga od smetnje i od huke morske i valova. 26Ljudi će umirati od straha i od čekanja onog što ide na zemlju; jer će se i sile nebeske pokrenuti. 27I tada će ugledati Sina čovečijeg gde ide na oblacima sa silom i slavom velikom. 28A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.

29I kaza im priču: Gledajte na smokvu i na sva drveta; 30kad vidite da već poteraju, sami znate da je blizu leto. 31Tako i vi kad vidite ovo da se zbiva, znajte da je blizu carstvo Božije. 32Zaista vam kažem da ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude. 33Nebo i zemlja proći će, a reči moje neće proći.

34Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom i brigama ovog sveta, i da vam ovaj dan ne dođe iznenada. 35Jer će doći kao zamka na sve koji žive po svoj zemlji. 36Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega ovog što će se zbiti, i stati pred Sinom čovečijim.

37I danju učaše u crkvi, a noću izlažaše i noćivaše na gori koja se zove maslinska. 38I sav narod dolažaše izjutra k Njemu u crkvu da Ga slušaju.