Luka 20

Hristos o svojoj vlasti. Priča o zlim vinogradarima. O haraču i o vaskrsenju mrtvih. Čiji je Sin Hristos? Treba se čuvati književnika.

1I kad On u jedan od onih dana učaše narod u crkvi i propovedaše jevanđelje, dođoše glavari sveštenički i književnici sa starešinama, 2i rekoše Mu govoreći: Kaži nam kakvom vlasti to činiš? Ili ko ti je dao vlast tu? 3A On odgovarajući reče im: I ja ću vas upitati jednu reč, i kažite mi: 4Krštenje Jovanovo ili bi s neba ili od ljudi? 5A oni pomišljahu u sebi govoreći: Ako kažemo s neba, reći će: Zašto mu dakle ne verovaste? 6Ako li kažemo od ljudi, sav će nas narod pobiti kamenjem; jer svi verovahu da Jovan beše prorok. 7I odgovoriše: Ne znamo otkuda. 8A Isus im reče: Ni ja vama neću kazati kakvom vlasti ovo činim.

9A narodu poče kazivati priču ovu: Jedan čovek posadi vinograd, i dade ga vinogradarima pa otide na podugo vremena. 10I u vreme posla k vinogradarima slugu da mu dadu od roda vinogradskog; ali vinogradari izbiše ga, i poslaše praznog. 11I posla opet drugog slugu; a oni i onog izbiše i osramotivši poslaše praznog. 12I posla opet trećeg; a oni i onog raniše, i isteraše. 13Onda reče gospodar od vinograda: Šta ću činiti? Da pošaljem sina svog ljubaznog: eda se kako zastide kad vide njega. 14A vinogradari videvši njega mišljahu u sebi govoreći: Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo da naše bude dostojanje. 15I izvedoše ga napolje iz vinograda i ubiše. Šta će dakle učiniti njima gospodar od vinograda? 16Doći će i pogubiće ove vinogradare, i daće vinograd drugima. A oni što slušahu rekoše: Ne dao Bog! 17A On pogledavši na njih reče: Šta znači dakle ono u pismu: Kamen koji odbaciše zidari onaj posta glava od ugla?

18Svaki koji padne na taj kamen razbiće se; a na koga on padne satrće ga.

19I gledahu glavari sveštenički i književnici u onaj čas da dignu ruke na Nj; ali se pobojaše naroda, jer razumeše da njima ovu priču kaza. 20I pažahu na Njega, i poslaše vrebače, koji se građahu kao da su pobožni: ne bi li Ga uhvatili u reči da Ga predadu poglavarima i vlasti sudijinoj. 21I upitaše Ga govoreći: Učitelju! Znamo da pravo govoriš i učiš, i ne gledaš ko je ko, nego zaista učiš putu Božijem: 22Treba li nam ćesaru davati harač, ili ne? 23A On razumevši njihovo lukavstvo reče im: Šta me kušate? 24Pokažite mi dinar; čiji je na njemu obraz i natpis? A oni odgovarajući rekoše: Ćesarev. 25A On im reče: Podajte dakle šta je ćesarevo ćesaru, a šta je Božije Bogu. 26I ne mogoše reči Njegove pokuditi pred narodom; i diviše se odgovoru Njegovom, i umukoše.

27A pristupiše neki od sadukeja koji kažu da nema vaskrsenja, i pitahu Ga 28govoreći: Učitelju! Mojsije nam napisa: Ako kome umre brat koji ima ženu, i umre bez dece, da brat njegov uzme ženu, i da podigne seme bratu svom. 29Beše sedam braće, i prvi uze ženu, i umre bez dece; 30i uze drugi ženu, i on umre bez dece; 31i treći je uze; a tako i svi sedam; i ne ostaviše dece, i pomreše; 32a posle svih umre i žena. 33O vaskrsenju dakle koga će od njih biti žena? Jer je ona sedmorici bila žena.

34I odgovarajući Isus reče im: Deca ovog sveta žene se i udaju; 35a koji se udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti će se ženiti ni udavati; 36jer više ne mogu umreti; jer su kao anđeli; i sinovi su Božiji kad su sinovi vaskrsenja. 37A da mrtvi ustaju, i Mojsije pokaza kod kupine gde naziva Gospoda Boga Avraamovog i Boga Isakovog i Boga Jakovljevog. 38A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi. 39A neki od književnika odgovarajući rekoše: Učitelju! Dobro si kazao. 40I već ne smehu ništa da Ga zapitaju. A On im reče:

41Kako govore da je Hristos sin Davidov? 42Kad sam David govori u psaltiru:

Reče Gospod Gospodu mom:

sedi meni s desne strane,

43Dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim.

44David dakle Njega naziva Gospodom; pa kako mu je sin?

45A kad sav narod slušaše, reče učenicima svojim: 46Čuvajte se od književnika, koji hoće da idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama; 47koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni će još većma biti osuđeni.