Rimljanima 10

1Braćo, želja moga srca i molitva Bogu za njih je da se oni spasu. 2Ja, naime, mogu da im posvedočim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravog razumevanja. 3Ali pošto nisu poznavali Božiju pravednost, želeli su da uspostave svoju sopstvenu, te se nisu potčinili Božijoj pravednosti. 4Jer, Hrist je dovršetak Zakona, da svako ko veruje u njega dođe do pravednosti pred Bogom. 5Jer, Mojsije piše o pravednosti koja se temelji na Zakonu: „Ko ih vrši, po njima će steći život.“ 6A pravednost koja se temelji na veri kaže: „Nemoj reći u svome srcu: ’Ko će se popeti na nebo?’“ (to jest, da spusti Hrista) 7„ili: ’Ko će sići u bezdan?’“ (to jest, da dovede Hrista iz mrtvih). 8Ono što kaže je ovo: „Reč je blizu tebe, u tvojim ustima i u tvome srcu“ – to jest, poruka vere koju propovedamo. 9Jer, ako ispovediš da je Isus Gospod i veruješ u svome srcu da ga je Bog podigao iz mrtvih, bićeš spasen. 10Naime, verovanje srcem donosi pravednost pred Bogom, a ispovedanje usana spasenje. 11Zato Pismo govori: „Ko god u njega poveruje, neće se postideti.“

12Jer, nema razlike između Jevrejina i Grka, budući da je isti Gospod nad svima; on bogato blagosilja one koji ga prizivaju. 13Naime: „Svako ko zazove ime Gospodnje, biće spasen.“

14Ali, kako da prizovu onoga u koga ne veruju? Kako da veruju u onoga za koga nisu čuli? Kako da čuju bez propovednika? 15A opet, kako da vesnici propovedaju ako nisu poslani? Jer, ovako je napisano:

„Kako li su divne noge onih

koji donose dobre vesti.“

16Ipak, nisu svi poslušali Radosnu vest. Naime, Isaija kaže: „Gospode, ko je poverovao našoj poruci?“ 17Dakle, vera dolazi preko poruke, a poruka posredstvom Hristove reči.

18Ali, ja pitam: zar nisu čuli? Naravno da su čuli! Jer:

„Glas je celom odjeknuo zemljom,

reči su im do nakraj sveta stigle.“

19A ja pitam: zar Izrailj nije razumeo? Ponajpre Mojsije kaže:

„Ja ću vas učiniti ljubomornim

narodom koji nije narod,

razdražiću vas narodom bezumnim.“

20Isaija hrabro kaže:

„Našli su me koji me nisu tražili,

objavio sam se onima

koji nisu pitali za mene.“

21A Izrailju veli:

„Ruke svoje pružao sam vazdan

prema narodu neposlušnom i nedokazanom.“