Psalmi 91

1U zaklonu Svevišnjeg ko prebiva,

u senci Svemoćnog taj počiva!

2Gospodu ću reći:

„Moj zaklone i tvrđavo moja!

Moj Bože u koga se uzdam.“

3Jer on će te izbaviti

iz ptičarske omče

i pomora kobnog.

4Svojim perjem pokriće te,

sakrićeš se pod njegova krila;

štit i bedem istina je njegova.

5Strahote noćne nećeš se plašiti,

a ni strele koja danju leti;

6ni pomora što se mrakom šunja,

ni zaraze što kosi u podne.

7Pored tebe hiljada će pasti,

tebi zdesna i deset hiljada,

a tebi se približiti neće!

8Samo ćeš rođenim očima da gledaš,

nad opakim videćeš osvetu.

9Zato što si u Gospodu, u utočištu mome,

u Svevišnjem prebivalište sebi našao

10zlo te zadesiti neće,

i ni blizu tvog šatora pošast prići neće.

11Jer on će zapovediti svojim anđelima

da te čuvaju na svim tvojim putevima.

12Oni će te poneti na svojim rukama,

da nogom ne bi o kamen zapeo.

13Izgazićeš i lava i zmiju,

pregazićeš lavića i guju.

14„Izbaviću ga jer mi je privržen;

na visinu, u zaklon ga stavljam,

jer poznaje moje ime.

15On će mene zvati, a ja ću mu se odazvati;

biću sa njim u nevolji da ga spasem

i učinim časnim.

16Životom dugim ću ga nasititi,

daću mu da vidi izbavljenje moje.“