Psalmi 7

Tužbalica Davidova, koju je ispevao Gospodu zbog reči Huša, Venijaminovca.

1Gospode, Bože moj,

u tebi je moje utočište,

spasi me, izbavi,

od svih koji me gone,

2da mi dušu kao lav ne razderu,

rastrgnu me, a spasa ni od koga.

3Gospode, Bože moj, ako sam ovo učinio,

ako sam ruke svoje nepravdom okaljao,

4ako sam prijatelju zlom uzvratio,

a protivnika bez razloga pljačkao,

5neka me neprijatelj goni i sustigne,

neka život moj na zemlju zgazi,

a slavu moju u prašinu baci. Sela

6U svom gnevu ustani, Gospode,

digni se na bes mojih dušmana,

probudi se, u pomoć mi dođi,

jer ti si svoj sud zakazao.

7Neka se zbor naroda skupi oko tebe,

pa nad njima vladaj sa visina.

8Gospod sudi narodima,

sudi mi, Gospode, po pravednosti

i neporočnosti mojoj.

9Bog je pravedan,

on ispituje i srca i nutrinu;

neka dođe kraj zlu opakih,

a pravednoga ti učvrsti.

10Bog je moj štit,

on spasava ispravnog u srcu.

11Bog je pravedni sudija,

svakog dana Bog gnev svoj izliva.

12A za onog ko se ne pokaje,

on će svoj mač naoštriti,

i luk svoj zapeti, uperiti;

13takvom sprema oružje smrtno,

strele svoje pravi zapaljive.

14Eto, opaki je zlom bremenit,

začinje nevolju, a rađa prevaru.

15Kopa jamu, izdubi je,

i pada u jamu koju je načinio.

16Nevolja njegova neka mu se na glavu vrati,

nasilje njegovo neka mu na teme padne.

17Hvaliću Gospoda radi njegove pravednosti,

slaviću pesmom ime Gospoda Svevišnjeg!