Psalmi 141

Psalam Davidov.

1O, Gospode, tebi vapim: brzo meni dođi,

glas mi počuj kada te dozivam!

2Molitva moja nek pred tobom kao tamjan bude,

moje ruke podignute ko večernji prinos.

3O, Gospode, pred usta mi stražu stavi,

čuvaj vrata usana mojih!

4Mome srcu ne daj zloj reči da skrene,

da se predam zlobi sa zlobnim ljudima;

ne daj da se sladim slastima njihovim.

5Nek pravednik milošću udara me;

nek me kori, nek mi glava ne odbije ulje odabrano;

još uvek se molim

protiv zlih dela zlotvora.

6Niz liticu baciše ih njihove sudije

što su čule reči moje,

jer su milozvučne.

7Ko kad neko ore i po zemlji rije,

rasute su kosti naše sve do ždrela Sveta mrtvih.

8A ja tebi, o, Gospode Bože,

oči svoje dižem;

ti si moje utočište,

dušu moju ne satiri!

9Čuvaj me, da me ne zgrabi zamka

što su mi je postavili

i klopke zločinaca.

10U mreže svoje nek padnu zlobnici,

a ja nek ih prođem!