Knjiga o Jovu 6

Jov

1A Jov je odgovorio ovim rečima:

2„O, kad bi se tuga moja izmeriti mogla

na terazijama, sa svom nesrećom mojom!

3Od peska morskog bila bi teža

i zato su reči moje nepromišljene.

4Evo, strele su Svemoćnoga u meni

i njihov otrov duh moj ispija.

Božiji su se užasi postrojili protiv mene.

5Njače li divlji magarac kraj ispaše?

Muče li vo pokraj hrane svoje?

6Jede li se neosoljeno jelo?

Ukusno li je belance jajeta?

7Ni da taknem tako nešto nisam hteo,

a sad mi se hrana moja ogadila.

8Eh, kad bi se ispunila moja molba

i dao mi Bog čemu se nadam!

9Kad bi hteo Bog da me skrši,

da zamahne rukom svojom i sreže me!

10I dalje bi za mene to uteha bila,

skakao bih veselo i u muci kojoj nema olakšanja,

jer nisam prećutao reči Svetoga.

11A u čemu je to moja snaga da bih istrajao?

I kakav je to moj kraj, pa da mi se duša strpi?

12Jesam li snažan kao što je kamen snažan?

Da nije moje telo od bronze?

13Nije li svaka snaga u meni nestala?

Iz mene je istrgnut svaki napredak.

14Ko uskraćuje milost očajniku, prijatelju svome,

odbacio je strah od Svemoćnoga.1

15A moja su me braća izneverila kao potok nepostojan,

ko potoci suvih korita

16mutnih od leda,

na kojima se sneg krije.

17Kada se istope, oni nestanu.

Kada je toplo, oni ispare sa svog mesta.

18Vijugaju staze njihovih tokova,

odlaze u pustaru i nestaju.

19Pogledom ih traže karavani Teme

i putnici iz Save željno ih pogledaju.

20I posramili su se, jer su se pouzdali,

došli su do njih i razočarali se.

21A sada ste vi za mene takvi – nikakvi –

videli ste užas i prepali se!

22Da li sam vama rekao: ’Dajte!

Od svoga imanja dajte otkup za mene;

23izbavite me iz ruku zlotvora,

otkupite me iz ruku okrutnih?!’

24Naučite me, pa ću da zaćutim.

Objasnite mi šta sam sagrešio.

25Kako su bolne reči prikladne!

Ali koga to vaš prekor prekoreva?

26Jelʼ mislite reči da prekorite

i vetar očajnikovih žalopojki?

27Pa vi biste i siroče oborili

i pogađali se za prijatelja svoga!

28Zato budite voljni da me pogledate,

da li ću vas lagati u lice.

29Molim vas, okanite se,

nek ne bude nepravde! Prođite se,

pravednost je moja još uvek ovde!

30Ima li nepravde na jeziku mome?

Zar usta moja ne prepoznaju zlo?