Knjiga o Jovu 5

1Hajde, pozivaj! Ko će ti se odazvati?

Kome od svetih ćeš da se okreneš?

2Bezumnika ubija bezumlje,

a lakovernog satire zavist.

3Lično sam video bezumnika kako se odomaćuje

i odmah sam prokleo njegovo gazdinstvo.

4Jer, deca su mu daleko od sigurnosti,

ginu na vratima, a nema ko da ih izbavi.

5Letinu njegovu jede ko je gladan,

kupi je čak i ispod trnja,

dok žedan vreba na njihovo blago.

6Jer šteta ne izlazi iz prašine

i iz zemlje ne niče nevolja;

7već se čovek rađa za nevolju

ko što u vis vrcaju varnice.

8Ali ja bih da Boga tražim

i Bogu svoj slučaj da iznesem;

9njemu, što velike stvari čini,

neistraživo mnoštvo čudesa njegovih;

10njemu, koji daje kišu zemlji

i koji šalje vodu poljima;

11njemu, koji ponižene na visinu stavlja

i žalosne na sigurno diže;

12njemu, koji mrsi naume lukavih

i ne daje da im ruke s uspehom posluju.

13Bog nadmudruje mudre njihovim lukavstvom,

sunovraćuje savet prepredenih

14koji usred dana pomrčinu sreću

i u podne pipaju ko noću.

15Da, Bog spasava od mača iz njihovih usta

i siromaha iz ruku jakoga!

16Tad ubogi zadobija nadu,

a nepravda zatvara usta svoja.

17O, kako je blagosloven čovek koga Bog prekoreva!

Zato ne preziri opomenu Svemoćnoga.

18Jer on i rani i zavije;

on udara, ali ruke njegove leče.

19Od šest će te nevolja spasti,

a i u sedmoj zlo te se neće dotaći.

20U gladi će te spasti, od smrti

i od snage mača u ratu.

21Sakriven ćeš biti od šibe jezika

i nećeš strepeti od propasti kad stigne.

22Smejaćeš se razaranju i gladi

i nećeš strepeti od zemaljskih zveri,

23jer ćeš biti u savezu s kamenjem po polju

i zemaljske će zveri biti u miru sa tobom.

24Videćeš da si siguran u šatoru svome,

obilazićeš imanje svoje i ništa mu zafaliti neće.

25Videćeš da će ti deca biti brojna,

da je tvojih naslednika kao trave po zemlji.

26Jedar ćeš otići u grob,

kao što se u pravo vreme sakuplja snop žita.

27Eto, to smo proučili. To je tako.

A ti si čuo, pa primeni to na sebe!“