Knjiga proroka Isaije 29

Reč o Jerusalimu

1„Teško Arilu1, Arilu,

gradu što ga opkoli David.

Neka se godina za godinom niže,

neka se praznici izređaju,

2onda ću pritisnuti Aril:

i biće tuga i žalost,

i meni će biti kao Arilu2;

3opkoliću te unaokolo,

oko tebe opkopaću rovove,

protiv tebe podići nasipe.

4Oboren ćeš biti i sa zemlje govoriti,

rečju prigušenom iz prašine kazivati,

i glas će ti biti iz zemlje,

kao prizivač duhova besedu ćeš iz prašine šaptati.

5I mnoštvo će tuđinaca tvojih biti kao sitan prah,

i rulja nasilnika kao pleva razvejana;

i biće iznenada, odjednom,

6pohodiće te Gospod nad vojskama

grmljavinom i trusom i bukom velikom,

i olujom i plamenom razbuktalim što proždire.

7Viđenje noćno biće kao san:

mnoštvo svih naroda

što protiv Arila vojuju,

i svih onih koji na nj zavojštiše

i na tvrđave njegove

i koji ga pritesniše.

8Biće kao kad gladan sanja,

i gle, on jede

i probudi se prazna želuca;

i kao kad žedan sanja,

i gle, on pije,

i probudi se, i gle, iznemogao i suva grla.

Tako će se dogoditi mnoštvu svih naroda

koji vojuju protiv gore Sion.“

9Stanite i zapanjite se!

Oslepite i obnevidite!

Pijani su, ali ne od vina;

i posrću, ali ne od prepečenice.

10Gospod je na vas izlio duboki san,

i zatvorio je oči vaše – proroke,

i zastro je glave vaše – videoce.

Pokriveno otkrivanje

11Zato će svako vaše viđenje biti kao reči u zapečaćenom svitku. Daju nekom ko zna da čita i kažu: „Hajde, čitaj ovo!“ On će odgovoriti: „Ne mogu zato što je zapečaćeno.“ 12Onda daju nekom ko ne zna da čita i kažu mu: „Hajde, čitaj to!“ On će odgovoriti: „Ne znam da čitam.“

Božija pretnja

13Gospodar je rekao:

„Zato što ovaj narod pristupa ustima,

i čast mi odaje usnama,

a srce mu je od mene daleko,

i njihova je pobožnost naučena zapovest ljudska;

14zato ću, evo, i nadalje s narodom ovim čuda činiti,

čuda i samo čuda;

te će propasti mudrost mudraca njegovih,

i sakriće se umnost umnika njegovih.“

Protiv nepouzdanih savetnika (III)

15Teško onima koji se po dubinama kriju od Gospoda

da bi sakrili namere,

i koji u tmini deluju i zbore:

„Ko nas vidi i ko nas poznaje?“

16Koliko ste vi naopaki!

Ceni li se glina kao grnčar,

pa da proizvod rekne svom proizvođaču:

„Nije me on načinio!“?

Ili lonac da rekne grnčaru:

„On ne razaznaje?“

17Neće li se Livan uskoro u Karmil pretvoriti,

a Karmil kao šuma računati?

18I gluvi će u onaj dan slušati reči iz knjige.

I iz mraka i tame oči slepih će progledati.

19I opet će se ponizni radovati u Gospodu,

najbedniji će klicati Svetitelju Izrailjevu,

20jer nasilnik će iščeznuti,

i podsmevač će nestati,

i svi koji vrebaju na zlo biće istrebljeni:

21koji druge na greh rečju navode,

koji porotniku kod vratnica zamku postavljaju,

pod lažnom optužbom i bez razloga pravednika ruše.

22Zato govori Gospod, koji je otkupio Avrahama, domu Jakovljevom:

„Od sad Jakov stideti se neće,

i od sad lice njegovo bledeti neće,

23jer kad vidi decu svoju,

usred sebe delo mojih ruku,

on će moje ime svetkovati.

Svetkovaće Svetitelja Jakovljeva

i bojaće se Boga Izrailjeva.

24Urazumiće se oni koji duhovno lutaju,

pouku će primiti oni koji mrmljaju.