Knjiga proroka Isaije 28

Opomena nedostojnima i neposlušnima

1Teško gordome vencu pijanica Jefremovih,

i cvetu uvelome, bleštavoj slavnosti njegovoj,

koji su se udebljali,

vinom opili.

2Evo, Gospodar ima jačinu i moć,

kao oluja gradonosna, vihor rušilački,

kao poplava bujičinih voda,

obara ih na zemlju rukom.

3Nogama će biti izgažen

gordi venac pijanica Jefremovih,

4i cvet uveli, bleštava slavnost njegova,

koji su se udebljali;

biće kao smokva rana pre leta,

čim je neko ugleda,

odmah je šakom ubere.

5U dan onaj Gospod nad vojskama

postaće venac blistavi

i kruna slavonosna

ostatku naroda svojega,

6duh pravedni

sudija na sudu,

i sila onom koji odbija napade na vratnice.

Protiv sveštenika i lažnih proroka

7A i oni posrću od vina,

i teturaju se od žestokog pića.

Sveštenik i prorok od žestokog pića,

omamilo ih je vino;

teturaju se zbog žestokog pića.

Posrću pri viđenju,

ljuljaju se na ročištu.

8Ta svi su stolovi puni gnusnih izbljuvaka,

nigde mesta čistoga.

9„Koga on to uči znanju?

I kome on objašnjava poruku?

Deci koju odvikavaju od mleka?

Odbijenima od dojenja?

10Jer:

Tuc pa muc, tuc pa muc!

Muc pa tuc, muc pa tuc!

Tamo kvrc! Tamo kvrc!“

11Jer usnama što mucaju, i jezikom tuđinskim

govoriće ovom narodu.

12Jer on im je rekao:

„Ovo je počinak.

Neka se umorni odmore, i ovo im je zastanak!“

Ali oni poslušati ne htedoše.

13I biće im reč Gospodnja:

Tuc pa muc, tuc pa muc!

Muc pa tuc, muc pa tuc!

Tamo kvrc! Tamo kvrc,

da nauznak padnu kada hodaju

i da se polome i upletu i uhvate.

Protiv nepouzdanih savetnika (I)

14Zato čujte reč Gospodnju, vi, podsmevači,

vi, vladari ovog naroda koji je u Jerusalimu.

15Zato što govorite: „Sa smrću smo savez sklopili,

sa Svetom mrtvih sporazum sklopili.

Kad prođe bič razorni,

on nas dohvatiti neće,

jer od laži načinismo sebi sklonište,

i od obmane napravismo skrovište.“

Proroštvo o pouzdanom kamenu

16Zato govori Gospod Gospodar:

„Evo, postavljam na Sionu kamen,

kamen za proveru, dragoceni kamen ugaoni,

temeljac utemeljeni.

Ko u njega poveruje neće paničiti.

17Uzeću pravo da mi bude kao ravnalo,

i pravdu kao visak.

Protiv nepouzdanih savetnika (II)

I grad će vam zatrti sklonište načinjeno od laži,

a voda će vam poplaviti skrovište,

18vaš savez sa smrću propašće,

vaš sporazum sa Svetom mrtvih održati se neće,

kad prođe bič razorni,

on će vas izgaziti;

19dohvatiće vas kad prolazi,

a prolaziće od jutra do jutra,

po danu i po noći.“

Vas će goli strah

uputiti u poruku.

20Prekratka će biti postelja da se čovek pruži;

uzak će biti pokrivač da se obmota.

21Kao na gori Faresim, Gospod će ustati;

kao u Gavaonskoj dolini, on će se razjariti,

da delo svoje izvrši, delo čudnovato;

da zadatak svoj ostvari, zadatak zapanjujući.

22A sada, ne podsmevajte se,

inače će vas okovi jače stezati,

jer čuh da je uništenje zemlji celoj dosudio

Gospodar Gospod nad vojskama.

Poređenje sa oračem

23Poslušajte i čujte glas moj,

oslušnite pažljivo besedu moju.

24Ore li orač svakog dana da seje?

brazdi li i drlja njivu svoju?

25A kad joj poravna površ,

ne seje li grahor i ne sipa li kim?

Pšenicu gde treba,

i ječam na mesto,

i krupnik po rubovima?

26Bog njegov ga upućuje,

on ga uči šta je ispravno.

27Jer se ne mlati grahor mlatilicom,

niti se točkom vrše po kimu,

već se grahor palicom bije,

a kim se prutom lupa.

28A da li se žito tare?

Njega stalno vršiti nećeš;

i točak kolski i konje njegove po njemu ćeš valjati,

ali ga nećeš zdrobiti.

29I to stiže od Gospoda nad vojskama,

divnog u savetništvu,

veličanstvenog u veleumlju.