Књига о Јову 11

Софар

1А Софар из Намата је одговорио овим речима:

2„Зар на многе речи одговора нема

и хоће ли причалица постати праведан?

3Хоће ли твоје празне приче ућуткати људе

и твоје ругање проћи без понижења?

4Ето, рекао си: ’Моја је поука без мане!

Ја сам невин у твојим очима!’

5Али када би Бог хтео да говори,

против тебе да отвори уста своја;

6да ти каже тајне мудрости –

мудрости што има двоструко значење –

сазнао би да Бог заборавља неке кривице твоје!

7Да ли можеш да докучиш Божије дубине

и границе Свемоћног можеш ли да нађеш?

8Од небеса су више!

И шта ту да урадиш?

Дубље су од Света мртвих!

И шта ту да докучиш?

9Оне су од земље дуже

и мером су шире него море.

10Ако он дође, па затвори или окупи судиште,

ко у томе да га спречи?

11Јер, он познаје људску пролазност,

види поквареност и с пажњом је прати.

12Ипак, шупљоглавац ће мудар постати

кад магаре дивље окоти човека!

13Ако будеш срце своје припремио

и руке своје к њему раширио;

14а зло ти се у рукама нађе – одбаци га –

нек неправда не пребива у шатору твоме!

15Тада ћеш без стида да подигнеш лице своје,

чврст ћеш бити, страховати нећеш.

16Заборавићеш муку своју,

помишљаћеш на њу као на лањске снегове.

17Светлији од поднева живот ће ти бити,

а и када ноћ наступи, биће као јутро.

18Спокојан ћеш бити јер постоји нада!

Бићеш добро заштићен,

у спокојству спаваћеш.

19Лежаћеш и нико те неће плашити,

многи ће ти се додворавати.

20Згаснуће очи зликовачке,

уточиште њихово нестаће,

а нада једина им је да издахну душу.“