Римљанима 10

Израиљ је утврђивао своју правду и није нашао оправдање које је од вере.

1Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља. 2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму. 3Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој. 4Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.

5Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том. 6А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа; 7или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих. 8Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо. 9Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен. 10Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење. 11Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети. 12Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају. 13Јер који год призове име Господње спашће се.

14Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника? 15А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро! 16Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању? 17Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.

18Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.

19Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.

20А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.

21А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.