Лука 19

Закхеј. Прича о кесама сребра које је господар поверио слугама. Исусов улазак у Јерусалим. Исус плаче над Јерусалимом и чисти Храм.

1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ, 2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат, 3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста; 4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи. 5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући. 6И сиђе брзо; и прими Га радујући се. 7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу. 8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо. 9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов. 10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије. 12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати. 13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим. 14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама. 15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио. 16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса. 17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова. 18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса. 19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. 20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао. 21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао. 22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао: 23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком? 24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. 25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса. 26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има. 27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим. 29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих. 30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите. 31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба. 32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре? 34А они рекоше: Оно Господу треба. 35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу. 37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели, 38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини! 39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим. 40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим 42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих. 43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна; 44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху, 46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе. 48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.