Јов 34

Елијујев други говор: осуђује слободне речи Јовове. Свемогући не изврће правде.

1Још говори Елијуј и рече:

2Чујте, мудри, беседу моју,

и разумни послушајте ме.

3Јер ухо познаје беседу

као што грло куша јело.

4Разаберимо шта је право,

извидимо међу собом шта је добро.

5Јер Јов рече: Праведан сам,

а Бог одбаци моју правду.

6Хоћу ли лагати за своју правду?

Стрела је моја смртна, а без кривице.

7Који је човек као Јов

да као воду пије подсмех?

8И да се дружи с онима који чине безакоње,

и да ходи с безбожним људима?

9Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

10Зато, људи разумни, послушајте ме;

далеко је од Бога злоћа

и неправда од Свемогућег.

11Јер по делу плаћа човеку

и даје сваком да нађе према путу свом.

12Доиста Бог не ради зло

и Свемогући не изврће правде.

13Ко Му је предао земљу?

И ко је уредио васиљену?

14Кад би на себе окренуо срце своје,

узео би к себи дух свој и дисање своје;

15Изгинуло би свако тело,

и човек би се вратио у прах.

16Ако си, дакле, разуман, чуј ово;

слушај глас речи мојих.

17Може ли владати онај који мрзи на правду?

Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

18Каже ли се цару: Ниткове!

И кнезовима: Безбожници?

19А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су,

нити у Њега вреди више богати од сиромаха,

јер су сви дело руку Његових.

20Умиру за час,

и у по ноћи усколеба се народ и пропадне,

и однесе се јаки без руке људске.

21Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије

и види све кораке његове.

22Нема мрака ни сена смртнога

где би се сакрили који чине безакоње.

23Јер никоме не одгађа

кад дође да се суди с Богом.

24Сатире јаке недокучиво,

и поставља друге на њихово место.

25Јер зна дела њихова,

и док обрати ноћ, сатру се.

26Као безбожне разбија их на видику.

27Јер одступише од Њега

и не гледаше ни на које путеве Његове;

28Те дође до Њега вика сиромахова,

и чу вику невољних.

29Кад Он умири, ко ће узнемирити?

И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети?

И то бива и народу и човеку.

30Да не би царовао лицемер,

да не би било замке народу.

31Заиста, треба казати Богу: Подносио сам,

нећу више грешити.

32А шта не видим, Ти ме научи;

ако сам чинио неправду, нећу више.

33Еда ли ће по теби плаћати,

јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он?

Ако знаш шта, говори.

34Људи ће разумни са мном казати,

и мудар ће човек пристати,

35Да Јов не говори разумно,

и да речи његове нису мудре.

36Оче мој, нека се Јов искуша до краја,

што одговара као зли људи.

37Јер домеће на грех свој безакоње,

пљеска рукама међу нама,

и много говори на Бога.