Јов 33

Наставак: Елијуј кори Јова због његовог правдања себе. Божија карања воде спасењу душе.

1Чуј дакле, Јове, беседу моју,

и слушај све речи моје.

2Ево, сад отварам уста своја;

говори језик мој у устима мојим.

3По правом срцу мом биће речи моје,

и мисао чисту изрећи ће усне моје.

4Дух Божји створио ме је,

и дах Свемогућега дао ми је живот.

5Ако можеш, одговори ми,

приправи се и стани ми на супрот.

6Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао;

од кала сам начињен и ја.

7Ето, страх мој неће те страшити,

и рука моја неће те тиштати.

8Рекао си, дакле, преда мном,

и чуо сам глас твојих речи:

9Чист сам, без греха,

прав сам и нема безакоња на мени.

10Ево, тражи задевицу са мном,

држи ме за свог непријатеља.

11Меће у кладе ноге моје,

вреба по свим стазама мојим.

12Ето, у том ниси праведан, одговарам ти;

јер је Бог већи од човека.

13Зашто се преш с Њим,

што за сва дела своја не одговара?

14Један пут говори Бог и два пута;

али човек не пази.

15У сну, у утвари ноћној,

кад тврд сан падне на људе,

кад спавају у постељи,

16Тада отвара ухо људима

и науку им запечаћава,

17Да би одвратио човека од дела његовог,

и заклонио од њега охолост;

18Да би сачувао душу његову од јаме,

и живот његов да не наиђе на мач.

19И кара га боловима на постељи његовој,

и све кости његове тешком болешћу.

20Тако да се животу његовом гади хлеб

и души његовој јело најмилије;

21Нестаје тела његовог на очиглед,

и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,

22И душа се његова приближава гробу,

и живот његов смрти.

23Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде,

који би казао човеку дужност његову,

24Тада ће се смиловати на њ,

и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб;

нашао сам откуп.

25И подмладиће се тело његово као у детета,

и повратиће се на дане младости своје,

26Молиће се Богу, и помиловаће га,

и гледаће лице његово радујући се,

и вратиће човеку по правди његовој.

27Гледајући људи рећи ће:

Бејах згрешио, и шта је право изврнуо,

али ми не поможе.

28Он избави душу моју да не отиде у јаму,

и живот мој да гледа светлост.

29Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,

30Да би повратио душу његову од јаме,

да би га обасјавала светлост живих.

31Пази, Јове, слушај ме,

ћути, да ја говорим.

32Ако имаш шта рећи, одговори ми;

говори, јер сам те рад оправдати;

33Ако ли не, слушај ти мене;

ћути, и научићу те мудрости.