Јов 28

Што природа скрива, може човек и да објасни, али мудрост Божију не; пут ка њој страх је Божији.

1Да, сребро има жице,

и злато има место где се топи.

2Гвожђе се вади из праха,

и из камена се топи бронза.

3Мраку поставља међу,

и све истражује човек до краја,

и камење у тами и у сену смртном.

4Река навре с места свог да јој нико не може приступити;

али се одбије и одлази трудом човечјим.

5Из земље излази хлеб,

и под њом је друго, као огањ.

6У камену је њеном место сафиру,

а онде је прах златни.

7Те стазе не зна птица,

нити је виде око крагујево;

8Не угази је младо зверје,

нити њом прође лав.

9На кремен диже руку своју;

превраћа горе из дна.

10Из стене изводи потоке,

и свашта драгоцено види Му око.

11Уставља реке да не теку,

и шта је сакривено износи на видело.

12Али мудрост где се налази?

И где је место разуму?

13Не зна јој човек цене,

нити се находи у земљи живих.

14Бездана вели: Није у мени;

и море вели: Није код мене.

15Не може се дати чисто злато за њу,

нити се сребро измерити у промену за њу.

16Не може се ценити златом офирским,

ни драгим онихом ни сафиром.

17Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал,

нити се може променити за закладе златне.

18Од корала и бисера нема спомена,

јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

19Не може се с њом изједначити топаз етиопски,

нити се може ценити чистим златом.

20Откуда, дакле, долази мудрост?

И где је место разуму?

21Сакривена је од очију сваког живог,

и од птица небеских заклоњена.

22Погибао и смрт говоре:

Ушима својим чусмо славу њену.

23Бог зна пут њен,

и познаје место њено.

24Јер гледа до крајева земаљских

и види све што је под свим небом.

25Кад даваше ветру тежину,

и мераше воду мером,

26Кад постављаше закон дажду

и пут муњи громовној.

27Још је онда виде и огласи је,

уреди је и претражи је.

28А човеку рече:

Гле, страх је Божји мудрост,

и уклањати се ода зла јесте разум.