Јов 27

Јовови завршни говори: тврди да је невин и показује како је пролазна срећа безбожникова.

1И Јов настави беседу своју и рече:

2Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју,

и Свемогући, који је ојадио душу моју,

3Док је душа моја у мени,

и дух Божји у ноздрвама мојим,

4Неће усне моје говорити безакоња,

нити ће језик мој изрицати преваре.

5Не дао Бог да пристанем да имате право;

докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

6Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити;

неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

7Непријатељ мој биће као безбожник,

и који устаје на ме, као безаконик.

8Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми,

а Бог ће ишчупати душу његову?

9Хоће ли Бог услишити вику његову

кад на њ дође невоља?

10Хоће ли се Свемогућем радовати?

Хоће ли призивати Бога у свако време?

11Учим вас руци Божјој,

и како је у Свемогућег не тајим.

12Ето, ви све видите,

зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

13То је део човеку безбожном од Бога,

и наследство које примају насилници од Свемогућег.

14Ако му се множе синови, множе се за мач,

и натражје његово неће се наситити хлеба.

15Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени,

и удовице њихове неће плакати.

16Ако накупи сребра као праха,

и набави хаљина као блата,

17Шта набави, обући ће праведник,

и сребро ће делити безазлени.

18Гради себи кућу као мољац,

и као колибу коју начини чувар.

19Богат ће умрети, а неће бити прибран;

отвориће очи а ничега неће бити.

20Стигнуће га страхоте као воде;

ноћу ће га однети олуја.

21Узеће га ветар источни, и отићи ће;

вихор ће га однети с места његовог.

22То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити;

он ће једнако бежати од руке Његове.

23Други ће пљескати рукама за њим,

и звиждаће за њим с места његовог.