Јов 17

Наставак: Јов види око себе само беду и пред собом само гроб.

1Дух се мој квари, дана мојих нестаје;

гробови су моји.

2Код мене су ругачи,

и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.

3Дај ми ко ће јамчити код Тебе;

ко је тај који ће се руковати са мном?

4Јер си од њиховог срца сакрио разум;

зато их нећеш узвисити.

5Ко ласка пријатељима,

његовим ће синовима очи посахнути.

6Учинио је од мене причу народима,

и постао сам бубњање међу њима.

7Потамнело је око моје од јада,

и сви уди моји посташе као сен.

8Зачудиће се томе прави,

и безазлени ће устати на лицемере.

9Али ће се праведник држати свог пута,

и ко је чистих руку већма ће ојачати.

10А ви вратите се свиколики и ходите;

нећу наћи мудра међу вама.

11Дани моји прођоше,

мисли моје покидаше се, што имах у срцу.

12Од ноћи начинише дан,

и светлост је близу мрака.

13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа;

у тами ћу прострети постељу себи.

14Гробу вичем: Ти си отац мој;

црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.

15И где је сада надање моје?

Моје надање ко ће видети?

16У гроб ће сићи,

починуће са мном у гробу.