Јеремија 51

Наставак: Миди руше Вавилон; Јудејцима допуштен повратак.

1Овако говори Господ:

Ево, ја ћу подигнути на Вавилон

и на оне који живе усред оних који устају на ме,

ветар који мори.

2Послаћу на Вавилон вијаче који ће га развијати

и земљу његову испразнити,

јер ће га опколити са свих страна у дан невоље његове.

3Стрелац нека натеже лук на стрелца

и на оног који се поноси својим оклопом,

и не жалите младића његових,

потрите му сву војску,

4Нека падну побијени у земљи халдејској

и избодени на улицама његовим.

5Јер није оставио Израиља и Јуде Бог њихов, Господ над војскама,

ако и јесте земља њихова пуна кривице Свецу Израиљевом.

6Бежите из Вавилона и избавите сваки душу своју

да се не истребите у безакоњу његовом,

јер је време освете Господње,

плаћа му шта је заслужио.

7Вавилон беше златна чаша у руци Господњој,

којом опоји сву земљу;

вино његово пише народи,

зато полудеше народи.

8Уједанпут паде Вавилон и разби се;

ридајте за њим;

донесите балсама за ране његове,

не би ли се исцелио.

9Лечисмо Вавилон,

али се не исцели;

оставите га,

и да идемо сваки у своју земљу;

јер до неба допире суд његов

и диже се до облака.

10Господ је изнео правду нашу;

ходите, да приповедамо на Сиону дело Господа Бога свог.

11Чистите стреле,

узмите штитове;

Господ подиже дух царева мидских,

јер је Вавилону намислио да га затре;

јер је освета Господња,

освета цркве Његове.

12На зидовима вавилонским подигните заставу,

утврдите стражу,

поставите стражаре,

наместите заседе;

јер је Господ намислио,

и учиниће шта је рекао за становнике вавилонске.

13О ти, што станујеш крај воде велике

и имаш много блага!

Дође крај твој

и свршетак лакомству твом.

14Господ над војскама закле се собом:

Напунићу те људима као скакавцима,

и они ће ти певати песму.

15Он је створио земљу силом својом,

утврдио васиљену мудрошћу својом,

и разумом својим разапео небеса.

16Кад пусти глас свој,

буче воде на небесима,

подиже пару с крајева земаљских,

и пушта муње с даждем,

и изводи ветар из стаја његових.

17Сваки човек поста безуман од знања,

сваки се златар осрамоти ликом резаним;

јер су лаж ликови његови ливени

и нема духа у њима.

18Таштина су, дело преварно;

кад их походим, погинуће.

19Није такав део Јаковљев;

јер је Он Творац свему

и Он је део наследства његовог;

име Му је Господ над војскама.

20Ти си ми био маљ,

оружје убојно,

и тобом сатрх народе

и тобом расух царства.

21И тобом сатрх коња и јахача његовог;

и тобом сатрх кола и који сеђаху на њима.

22И тобом сатрх човека и жену,

и сатрх тобом старца и дете,

и сатрх тобом момка и девојку.

23И тобом сатрх пастира и стадо његово,

и тобом сатрх орача и волове његове ујармљене,

и сатрх тобом кнезове и властеље.

24И платићу Вавилону и свим становницима халдејским за све зло које учинише Сиону, на ваше очи, говори Господ.

25Ево мене на тебе,

горо, која сатиреш, говори Господ,

која затиреш сву земљу,

и замахнућу руком својом на те

и свалићу те са стена,

и начинићу од тебе гору изгорелу.

26И неће узети од тебе камена за угао

ни камена за темељ,

јер ћеш бити пустош вечна,

говори Господ.

27Подигните заставу у земљи,

затрубите у трубе међу народима,

приправите народе на њ,

сазовите на њ царство араратско, минијско и асханаско;

поставите војводу супрот њему,

доведите коње као скакавце бодљикасте.

28Приправите народе супрот њему,

цареве мидске и војводе њихове

и све властеље њихове

и сву земљу државе њихове.

29И земља ће се затрести и узмучити,

јер ће се мисао Господња извршити на Вавилону

да обрати земљу вавилонску у пустињу

да нико не живи у њој.

30Престаше војевати јунаци вавилонски,

стоје у граду,

неста силе њихове,

посташе као жене,

изгореше станови њихови,

преворнице поломише се.

31Гласник ће сретати гласника,

и посланик ће сретати посланика

да јаве цару вавилонском

да му је узет град са свих крајева,

32И да се бродови узеше

и језера изгореше огњем

и војници се препали.

33Јер овако вели Господ над војскама

Бог Израиљев:

Кћи је вавилонска као гумно;

време је да се набије, још мало,

па ће доћи време да се пожње.

34Изједе ме и потре ме Навуходоносор,

цар вавилонски,

начини од мене непотребан суд,

прождре ме као змај,

напуни трбух свој милинама мојим,

и отера ме.

35Неправда која се чини мени и мом телу нека дође на Вавилон,

рећи ће становница сионска,

и крв моја на становнике халдејске,

говориће Јерусалим.

36Зато овако вели Господ:

Ево, ја ћу расправити парбу твоју

и осветићу те;

и осушићу море његово,

и изворе ћу његове осушити.

37И Вавилон ће постати гомила,

стан змајевски,

чудо и подсмех,

да нико неће живети у њему.

38Рикаће сви као лавови

и вити као лавићи.

39Кад се угреју, изнећу им да пију,

и опојићу их да се развеселе

и заспе вечним сном,

да се не пробуде,

говори Господ.

40Свешћу их на заклање као јагањце,

као овнове с јарцима.

41Како се предоби Сисах и узе се хвала све земље?

Како Вавилон поста чудо међу народима?

42Море уста на Вавилон,

покри га мноштво вала његових.

43Градови његови посташе пустош,

земља сасушена и пуста,

земља где нико не живи,

нити пролази кроз њу син човечји.

44И походићу Вила у Вавилону

и извући ћу из уста његових шта је прождрао,

и неће се више стицати к њему народи,

и зид ће вавилонски пасти.

45Изиђи из њега, народе мој,

и избавите сваки своју душу од жестоког гнева Господњег.

46Немојте да одмекне срце ваше

и да се уплашите од гласа који ће се чути у земљи;

а доћи ће глас једне године,

а после њега други глас друге године,

и насиље ће бити у земљи,

и господар ће устати на господара.

47Зато ево иду дани

кад ћу походити резане ликове вавилонске,

и сва ће се земља његова посрамити,

и сви ће побијени његови пасти усред њега.

48Небо и земља и све што је у њима певаће над Вавилоном,

јер ће доћи на њ са севера затирач,

говори Господ.

49И као што је Вавилон учинио да падну побијени Израиљеви,

тако ће пасти у Вавилону побијени све земље.

50Који утекосте од мача, идите,

не стојте;

помињите Господа издалека,

и Јерусалим нека вам је у срцу.

51Посрамисмо се,

што чусмо руг,

стид попаде лице наше,

што туђини уђоше у светињу дома Господњег.

52Зато, гле, иду дани,

говори Господ,

кад ћу походити резане ликове његове,

и по свој земљи његовој јечаће рањеници.

53Да се Вавилон и на небо попне,

и на висини да утврди силу своју,

доћи ће од мене на њ затирачи,

говори Господ.

54Чује се велика вика из Вавилона,

и велик полом из земље халдејске.

55Јер Господ затире Вавилон,

и укида у њему велику вреву;

и вали ће њихови бучати као велика вода,

вика ће се њихова разлегати.

56Јер дође на њ, на Вавилон, затирач,

јунаци се његови заробише,

лукови се њихови потрше;

јер је Господ Бог који плаћа,

доиста ће платити.

57Опојићу кнезове његове и мудраце његове,

војводе његове и властеље његове

и јунаке његове,

да ће заспати вечним сном

и неће се пробудити,

говори цар,

коме је име Господ над војскама.

58Овако вели Господ над војскама:

Широки зидови вавилонски сасвим ће се раскопати,

и висока врата његова огњем ће се спалити,

те су људи узалуд радили,

и народи се трудили за огањ.

59Реч што заповеди пророк Јеремија Сераји сину Нирије сина Масијиног, кад пође од Седекије, цара Јудиног, у Вавилон четврте године царовања његовог; а Сераја беше главни постељник. 60А Јеремија написа у једну књигу све зло које хтеде доћи на Вавилон, све ове речи што су написане за Вавилон. 61И рече Јеремија Сераји: Кад дођеш у Вавилон, тада гледај и прочитај све ове речи; 62и реци: Господе, Ти си говорио за ово место да ћеш га затрти да нико не живи у њему, ни човек ни живинче, него да је пустош до века. 63А кад прочиташ ову књигу, вежи камен за њу, и баци је у Ефрат. 64И реци: Тако ће потонути Вавилон и неће се подигнути ода зла које ћу пустити на њ, и они ће изнемоћи.

Довде су речи Јеремијине.