Јеремија 50

Прорицање о пропасти Вавилона и о спасењу јудејског народа.

1Реч коју рече Господ за Вавилон и за земљу халдејску преко Јеремије пророка.

2Јавите народима и разгласите,

подигните заставу,

разгласите, не тајите,

реците:

Узе се Вавилон, посрами се Вил,

разби се Меродах;

посрамише се идоли његови,

разбише се гадни богови његови.

3Јер се народ подиже на њ са севера, који ће му земљу опустети, да неће бити никога да живи у њој; и људи и стока побећи ће и отићи.

4У те дане и у то време, говори Господ, доћи ће синови Израиљеви и синови Јудини заједно, ићи ће плачући и тражиће Господа Бога свог. 5Питаће за пут у Сион, и обративши се онамо рећи ће: Ходите, сјединимо се с Господом заветом вечним, који се не заборавља.

6Народ је мој стадо изгубљено; пастири његови заведоше га, те лута по горама, иде с брда на хумове, заборавивши стан свој. 7Ко их нађе, прождираше их, и непријатељи њихови говорише: Нећемо бити криви, јер згрешише Господу, стану правде, Господу, нади отаца њихових.

8Бежите из Вавилона и изиђите из земље халдејске и будите као овнови пред стадом. 9Јер, ево, ја ћу подигнути и довешћу на Вавилон збор великих народа из земље северне, који ће се уврстати да се бију с њим, и узеће га; стреле су им као у доброг јунака, не враћају се празне. 10И земља ће се халдејска опленити, сви који ће је пленити наситиће се, говори Господ.

11Јер се веселисте, јер се радовасте

пленећи моје наследство;

јер беснесте као јуница на трави

и рзасте као јаки коњи.

12Мати се ваша осрамоти врло,

родитељка ваша постиде се;

ево биће последња међу народима,

пустиња, земља сува и пустош.

13Од гнева Господњег неће се у њој живети,

него ће сва опустети;

ко год прође мимо Вавилон, чудиће се

и звиждаће ради свих рана његових.

14Поставите се око Вавилона

сви који натежете лук,

стрељајте га, не жалите стрела;

јер је сагрешио Господу.

15Вичите на њ унаоколо;

пружа руку;

темељи му падоше,

зидови су му разваљени;

јер је освета Господња, осветите му се;

како је чинио, онако му чините.

16Истребите из Вавилона сејача

и оног који маше српом о жетви;

од мача насилниковог нека се врати сваки свом народу,

и сваки у своју земљу нека бежи.

17Израиљ је стадо разагнано, лавови га расплашише; најпре га једе цар асирски, а после му кости изломи Навуходоносор, цар вавилонски. 18Зато овако вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Ево, ја ћу походити цара вавилонског и земљу његову, као што сам походио цара асирског. 19И повратићу Израиља у торове његове, и пашће по Кармилу и Васану; и по гори Јефремовој и Галаду ситиће се душа његова. 20У оне дане и у оно време, говори Господ, тражиће се безакоње Израиљево, али га неће бити; и греси Јудини, али се неће наћи, јер ћу опростити онима које оставим.

21Изиђи на земљу мератијамску

и на становнике фекодске;

затри и истреби иза њих, говори Господ,

и учини све како ти заповедим.

22Вика је убојна у земљи

и полом велик.

23Како се сломи и скрши маљ целе земље?

Како Вавилон поста чудо међу народима?

24Ја ти метнух замку, Вавилоне,

и ти се ухвати не дознавши,

нашао си се и ухватио си се,

јер си се заратио с Господом.

25Господ отвори ризницу своју

и извади оружје гнева свог;

јер је то дело Господа Господа над војскама

у земљи халдејској.

26Ходите на њу с краја земље,

отворите житнице њене;

газите је као стогове,

и потрите је да не остане од ње остатка.

27Покољите мачем све теоце њене,

нека сиђу на заклање;

тешко њима! Јер дође дан њихов,

време похођења њиховог.

28Чује се глас оних који беже и који побегоше из земље вавилонске да јаве у Сиону освету Господа Бога нашег, освету двора Његовог.

29Сазовите на Вавилон мноштво; сви који натежете лук, станите у логор према њему унаоколо да не побегне ни један, платите му по делима његовим; како је чинио, онако му учините, јер се је супрот Господу узносио, супрот Свецу Израиљевом. 30Зато ће младићи његови пасти по улицама његовим, и сви ће војници његови изгинути у онај дан, говори Господ.

31Ево мене на тебе, поносити,

говори Господ Господ над војскама,

јер дође дан твој,

време да те походим.

32Поносити ће се спотаћи и пасти,

и неће бити никога да га подигне;

и распалићу огањ у градовима његовим,

и спалиће сву околину његову.

33Овако вели Господ над војскама: Сила се чини синовима Израиљевим и синовима Јудиним; који их заробише, држе их, неће да их пусте. 34Избавитељ је њихов силан, име Му је Господ над војскама, Он ће доиста бранити ствар њихову да умири земљу и смете становнике вавилонске.

35Мач на Халдејце,

говори Господ,

и на становнике вавилонске

и на кнезове његове и на мудраце његове.

36Мач на лаже његове,

и полудеће;

мач на јунаке његове,

и препашће се.

37Мач на коње његове,

и на кола његова

и на сву мешавину што је усред њега,

и постаће као жене;

мач на благо његово,

и разграбиће се.

38Суша на воде његове,

и усахнуће,

јер је земља идолска,

и око лажних богова лудују.

39Зато ће се онде настанити дивље звери и буљине, и сове ће онде становати; и неће се населити до века и неће се у њој живети никада. 40Као кад Господ затре Содом и Гомор и суседство њихово, говори Господ, неће се нико онде населити, нити ће се бавити у њој син човечји.

41Ево, народ ће доћи са севера, велик народ,

и цареви силни подигнуће се од крајева земаљских.

42Лук и копље носиће,

жестоки ће бити, нити ће жалити;

глас ће им као море бучати

и јахаће на коњима,

спремни као јунаци за бој,

на тебе, кћери вавилонска.

43Цар вавилонски кад чује глас о њима,

клонуће му руке,

туга ће га спопасти

и болови као породиљу.

44Гле, као лав изаћи ће подижући се више него Јордан на стан Силнога; али ћу га брзо отерати из те земље, и поставићу над њом оног ко је изабран; јер ко је као ја? И ко ће се прети са мном? И који ће ми пастир одолети? 45Зато чујте намеру Господњу што је наумио за Вавилон, и мисли Његове што је смислио за земљу халдејску: заиста најмањи из стада развлачиће их, заиста ће опустети стан с њима. 46Од праске кад се узме Вавилон потрешће се земља, и вика ће се чути по народима.