Исаија 42

Слуга Божији (Месија) у својој благости видело идолопоклоницима и вођ заслепљеног народа.

1Ево слуге мог, кога подупирем,

изабраника мог, који је мио души мојој;

метнућу Дух свој на Њега,

суд народима јављаће.

2Неће викати ни подизати,

нити ће се чути глас Његов по улицама.

3Трску стучену неће преломити,

и свештило које се пуши неће угасити;

јављаће суд по истини.

4Неће Му досадити, нити ће се уморити,

докле не постави суд на земљи,

и острва ће чекати науку Његову.

5Овако говори Бог Господ,

који је створио небеса и разапео их,

који је распростро земљу и шта она рађа,

који даје дисање народу што је на њој

и дух онима што ходе по њој:

6Ја Господ дозвах Те у правди,

и држаћу Те за руку, и чуваћу Те,

и учинићу Те да будеш завет народу, видело народима;

7Да отвориш очи слепима,

да изведеш сужње из затвора

и из тамнице који седе у тами.

8Ја сам Господ, то је име моје,

и славу своју нећу дати другом

ни хвалу своју ликовима резаним.

9Ево, пређашње дође,

и ја јављам ново,

пре него настане казујем вам.

10Певајте Господу песму нову,

хвалу Његову од краја земље,

који се плавите по мору и све што је у њему,

острва и који живите на њима.

11Пустиња и градови њени, села где станује Кидар,

нека подигну глас,

нека певају који живе по стенама,

нека кликују саврх гора.

12Нека дају славу Господу,

и хвалу Његову нека јављају по острвима.

13Господ ће изаћи као јунак,

подигнуће ревност своју као војник,

викаће и кликовати,

надвладаће непријатеље своје.

14Ћутах дуго, чињах се глув, устезах се;

али ћу сада викати као жена кад се порађа,

и све ћу потрти и истребити.

15Опустећу горе и брегове,

и сваку траву на њима осушићу,

и од река ћу начинити острва,

и језера ћу исушити.

16И водићу слепе путем који нису знали;

водићу их стазама које нису знали;

обратићу пред њима мрак у светлост

и шта је неравно у равно.

То ћу им учинити,

и нећу их оставити.

17Тада ће се вратити натраг и посрамити се који се уздају у лик резани,

који говоре ликовима ливеним: Ви сте наши богови.

18Чујте, глуви;

прогледајте, слепи, да видите.

19Ко је слеп осим слуге мог?

И ко је глув као посланик мој кога шаљем?

Ко је слеп као Савршени?

Ко је слеп као слуга Господњи?

20Гледаш много, али не видиш;

отворене су ти уши, али не чујеш.

21Господу беше мио ради правде Његове,

учини закон великим и славним.

22А народ је оплењен и потлачен,

сви су колики повезани у пећинама

и сакривени у тамницама;

посташе плен,

а нема никога да би избавио;

посташе грабеж,

а нема никога да би рекао: Врати.

23Ко између вас чује ово

и пази и слуша за после?

24Ко је дао Јакова да се потлачи

и Израиља отимачима?

Није ли Господ,

коме згрешисмо?

Јер не хтеше ходити путевима Његовим

нити слушаше закон Његов.

25Зато изли на њих жестоку јарост своју и силан рат,

и запали га унаоколо, али он не разуме;

запали га, али он не мари.