Исаија 41

Бог позива свог слугу да теши сиромахе и да посрами идолопоклонике.

1Умукните преда мном, острва;

и народи нека се поткрепе,

нека приступе, и тада нека кажу:

Хајдемо да се судимо.

2Ко је подигао правду с истока?

Ко је дозвао да иде за њим устопце?

Ко јој је покорио народе

и дао јој власт над царевима

и учинио те су као прах мачу њеном

и као развејана плева луку њеном?

3Погна их, прође мирно путем,

којим не беше ходао ногама својим.

4Ко је урадио и учинио то?

И зове нараштаје од искона?

Ја, Господ,

први и последњи, ја исти.

5Видеше острва и уплашише се,

крајеви земаљски задрхташе,

приближише се и дођоше.

6Један другом помагаше,

и брату свом говораше: Буди храбар.

7Дрводеља храбраше златара:

који клепље храбраше оног који кује на наковњу,

говорећи: Добро је за спајање.

И притврђиваше клинцима да се не помиче.

8Али ти, Израиљу, слуго мој;

Јакове, кога изабрах,

семе Аврама пријатеља мог;

9Ти, кога узех с крајева земаљских,

и између изабраних њених дозвах те,

и рекох ти: Ти си мој слуга,

ја те изабрах, и не одбацих тебе;

10Не бој се, јер сам ја с тобом;

не плаши се, јер сам ја Бог твој;

укрепићу те и помоћи ћу ти,

и подупрећу те десницом правде своје.

11Гле, постидеће се и посрамиће сви који се љуте на тебе;

биће као ништа и изгинуће противници твоји.

12Потражићеш супарнике своје,

али их нећеш наћи, биће као ништа,

и који војују на те, нестаће их.

13Јер ја Господ Бог твој држим те за десницу,

и кажем ти: Не бој се, ја ћу ти помагати.

14Не бој се, црвићу Јаковљев, народићу Израиљев,

ја ћу ти помагати,

говори Господ и Избавитељ твој, Светац Израиљев.

15Гле, учинићу те да будеш као справа за вршење нова са зупцима:

врећи ћеш горе и сатрћеш их,

и брда ћеш обратити у плеву.

16Вијаћеш их, и ветар ће их однети

и вихор ће их расути,

а ти ћеш се веселити у Господу

и хвалићеш се Свецем Израиљевим.

17Сиромахе и убоге,

који траже воде а ње нема,

којима се језик осушио од жеђи,

њих ћу услишити ја Господ,

ја Бог Израиљев нећу их оставити.

18Отворићу реке на висовима,

и изворе усред долина,

пустињу ћу обратити у језеро водено,

и суву земљу у изворе водене.

19Посадићу у пустињи кедар, ситим, мирту и маслину;

посадићу у пустој земљи јелу, брест и шимшир,

20Да виде и познају и да промисле и разумеју

да је то урадила рука Господња,

и Светац Израиљев да је то створио.

21Изнесите парбу своју, вели Господ,

покажите разлоге своје, вели цар Јаковљев.

22Нека дођу и нека нам објаве шта ће бити;

објавите нам шта је прво било,

да промислимо и познамо шта ће бити иза тога;

или кажите нам шта ће бити унапредак.

23Кажите шта ће бити после,

и познаћемо да сте богови;

или учините шта добро или зло,

и дивићемо се и гледати сви.

24Гле, ви нисте ништа, и дело ваше није ништа;

који вас избира, гад је.

25Подигох једног са севера, и доћи ће;

од истока сунчаног призваће име моје,

ступаће по главарима као по калу

и као што лончар гази блато.

26Ко је објавио од искона, да бисмо знали,

или од старина, да бисмо рекли: Истина је?

Али нема никога да би објавио,

нити има кога да је напред казао,

нити има кога да би чуо речи ваше.

27Ја први Сиону кажем: Ето, ето тога.

У Јерусалиму ћу дати ко ће јављати добре гласове.

28Јер погледам, али нема никога,

нема међу њима ниједнога ко би саветовао;

питам их, али не одговарају ни речи.

29Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова;

ливени су ликови њихови ветар и ништавило.