Psalmi 27

I u ratnoj nevolji David traži Božiju zaštitu.

Psalam Davidov.

1Gospod je videlo moje i spasenje moje;

koga da se bojim?

Gospod je krepost života mog;

koga da se strašim?

2Ako navale na me zlikovci

da pojedu telo moje,

protivnici i neprijatelji moji,

spotaći će se i pašće.

3Ako protiv mene vojska u logor stane,

neće se uplašiti srce moje;

ako se na me rat digne,

ja se ni onda neću bojati.

4Za jedno samo molim Gospoda,

samo to ištem,

da živim u domu Gospodnjem

sve dane života svog,

da gledam krasotu Gospodnju

i ranim u crkvu Njegovu.

5Jer bi me sakrio u kolibi svojoj

u zlo doba;

sklonio bi me pod krovom šatora svog;

na kamenu goru popeo bi me.

6Tada bih podigao glavu svoju

pred neprijateljima koji bi me opkolili;

prineo bih u Njegovom šatoru žrtvu hvale;

zapevao bih i hvalio Gospoda.

7Čuj, Gospode, glas moj, Tebe prizivam,

smiluj se na me i usliši me.

8Srce moje govori pred Tobom što si rekao: „Tražite lice moje”.

Tražim lice Tvoje, Gospode!

9Nemoj odvratiti od mene lice svoje,

nemoj u gnevu ostaviti slugu svog;

budi Pomoćnik moj; nemoj me odbiti,

i nemoj me ostaviti, Bože, Spasitelju moj!

10Jer otac moj i mati moja ostaviše me;

ali Gospod neka me prihvati.

11Uputi me, Gospode, na put svoj

i vodi me pravom stazom

poradi onih koji me vrebaju.

12Nemoj me dati na volju neprijateljima mojim;

jer ustaše na me lažni svedoci;

ali zloba govori sama protiv sebe.

13Verujem da ću videti dobrotu Gospodnju na zemlji živih.

14Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan;

neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.