Naum 3

Grehovi su grada Ninevije uzrok kazni koja ide na nju.

1Teško gradu krvničkom,

sav je pun laži i otimanja,

grabež ne izbiva iz njega.

2Pucaju bičevi, i točkovi prašte,

i konji topoću, i kola skaču.

3Konjanici poskakuju,

i mačevi se sjaju,

i koplja sevaju,

i mnoštvo je pobijenih

i sila mrtvih telesa,

nema broja mrtvacima,

i pada se preko mrtvaca.

4Za mnoštvo kurvarstva ljupke kurve,

vešte bajačice,

koja prodaje narode svojim kurvanjem

i plemena vračanjem svojim.

5Evo me na te,

govori Gospod nad vojskama,

i uzgrnuću ti skute tvoje na lice,

i pokazaću narodima golotinju tvoju

i carstvima sramotu tvoju.

6I baciću na tebe gadove i naružiću te,

i načiniću od tebe ugled.

7I ko te god vidi, bežaće od tebe,

i govoriće:

Opuste Ninevija;

ko će je žaliti?

Gde ću tražiti one koji bi te tešili?

8Jesi li bolja od No-Amona,

koji ležaše među rekama,

optočen vodom,

kome prednja kula beše more

i zidovi mu behu more?

9Jačina mu beše huska zemlja i Misir i narodi bez broja;

Futeji i Liveji behu ti pomoćnici.

10I on bi preseljen, otide u ropstvo,

i deca njegova biše razmrskana po uglovima svih ulica;

i za glavare njegove bacaše žreb,

i svi vlastelji njegovi biše okovani u puta.

11I ti ćeš se opiti i krićeš se,

i ti ćeš tražiti zaklon od neprijatelja.

12Svi će gradovi tvoji biti kao smokve s ranim rodom;

kad se tresnu, padaju u usta onome ko hoće da jede.

13Eto, narod su ti žene usred tebe;

neprijateljima će tvojim biti širom otvorena vrata od zemlje tvoje,

oganj će proždreti prevornice tvoje.

14Nahvataj sebi vode za opsadu,

utvrdi ograde svoje;

uđi u kao i ugazi blato,

opravi peć za opeke.

15Onde će te proždreti oganj,

mač će te iseći,

izješće te kao hrušt;

neka vas je mnogo kao hrušteva,

neka vas je mnogo kao skakavaca.

16Imaš trgovaca više nego što je zvezda na nebu;

hruštevi padoše, pa odleteše.

17Glavari su tvoji kao skakavci

i vojvode tvoje kao veliki skakavci,

koji padaju po plotovima kad je studeno,

a kad sunce grane, odleću,

i mesto im se ne poznaje gde behu.

18Zadremaše tvoji pastiri, care asirski,

polegaše junaci tvoji,

narod se tvoj rasprša po gorama,

i nema nikoga da ih zbere.

19Nema leka polomu tvom,

ljuta je rana tvoja;

ko god čuje glas o tebi,

pljeskaće rukama nad tobom,

jer koga nije stizala zloća tvoja jednako?