Naum 2

Proricanje o razorenju grada Ninevije.

1Izađe zatirač na te,

čuvaj grad, pazi na put,

utvrdi bedra, ukrepi se dobro.

2Jer Gospod povrati slavu Jakovljevu

kao slavu Izrailjevu,

jer ih pustošnici opustošiše

i loze im potrše.

3Štit je junaka njegovih crven,

vojnici su u skerletu;

kola će mu biti kao zapaljeni lučevi

na dan kad se uvrsta,

i jele će se ljuljati strašno.

4Kola će praskati po ulicama

i udarati jedna o druga po putevima,

biće kao lučevi,

i trčaće kao munje.

5Pominjaće junake svoje,

a oni će padati idući,

pohitaće k zidovima njegovim,

i zaklon će biti gotov.

6Vrata će se rekama otvoriti,

i dvor će se razvaliti.

7I koja stoji, zarobiće se i odvešće se,

devojke njene pratiće je

uzdišući kao golubice, bijući se u prsi.

8Ninevija beše kao jezero vodeno otkako jeste;

ali beže.

Stanite, stanite.

Ali se niko ne obzire.

9Grabite srebro, grabite zlato;

blagu nema kraja,

mnoštvo je svakojakih dragih zaklada.

10Isprazni se, i ogole, i opuste;

i srce se rastopi,

kolena udaraju jedna o drugo,

i bol je u svim bedrima,

i lica su svima pocrnela.

11Gde je loža lavovima i pasište lavićima,

kuda iđaše lav i lavica i lavić,

i nikoga ne beše da plaši.

12Lav lovljaše svojim lavićima dosta,

i davljaše lavicama svojim,

i punjaše pećine svoje lova

i lože svoje grabeža.

13Evo me na te, govori Gospod nad vojskama, i popaliću kola tvoja u dim, i mač će proždreti laviće tvoje, i istrebiću sa zemlje grabež tvoj, i neće se čuti glas poslanika tvojih.