Luka 17

O sablazni, praštanju, veri i delima. Isceljenje deset gubavaca. Budućnost carstva Božijeg.

1A učenicima reče: Nije moguće da ne dođu sablazni; ali teško onome s koga dolaze; 2bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih. 3Čuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu. 4I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dođe k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.

5I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere. 6A Gospod reče: Kad biste imali vere koliko zrno gorušičino, i rekli biste ovom dubu: Iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.

7Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dođe iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu? 8Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij? 9Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem. 10Tako i vi kad svršite sve što vam je zapoveđeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.

11I kad iđaše u Jerusalim, On prolažaše između Samarije i Galileje. 12I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka, 13i podigoše glas govoreći: Isuse učitelju! Pomiluj nas. 14I videvši ih reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni idući očistiše se. 15A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleći Boga glasno, 16i pade ničice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše Samarjanin. 17A Isus odgovarajući reče: Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle devetorica? 18Kako se među njima koji ne nađe da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tuđin? 19I reče mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti.

20A kad Ga upitaše fariseji: Kad će doći carstvo Božije? Odgovarajući reče im: Carstvo Božije neće doći da se vidi; 21niti će se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.

22A učenicima reče: Doći će vreme kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti. 23I reći će vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite. 24Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će biti i Sin čovečiji u svoj dan. 25Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog. 26I kako je bilo u vreme Nojevo onako će biti u dane Sina čovečijeg: 27Jeđahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje uđe u kovčeg, i dođe potop i pogubi sve. 28Tako kao što bi u dane Lotove: jeđahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sađahu, zidahu; 29a u dan kad iziđe Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve. 30Tako će biti i u onaj dan kad će se javiti Sin čovečiji. 31U onaj dan koji se desi na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraća natrag. 32Opominjite se žene Lotove. 33Koji pođe da sačuva dušu svoju, izgubiće je; a koji je izgubi, oživeće je. 34Kažem vam: u onu noć biće dva na jednom odru, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti; 35dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se ostaviti; 36dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti. 37I odgovarajući rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im reče: Gde je strvina onamo će se i orlovi skupiti.