Jov 34

Elijujev drugi govor: osuđuje slobodne reči Jovove. Svemogući ne izvrće pravde.

1Još govori Elijuj i reče:

2Čujte, mudri, besedu moju,

i razumni poslušajte me.

3Jer uho poznaje besedu

kao što grlo kuša jelo.

4Razaberimo šta je pravo,

izvidimo među sobom šta je dobro.

5Jer Jov reče: Pravedan sam,

a Bog odbaci moju pravdu.

6Hoću li lagati za svoju pravdu?

Strela je moja smrtna, a bez krivice.

7Koji je čovek kao Jov

da kao vodu pije podsmeh?

8I da se druži s onima koji čine bezakonje,

i da hodi s bezbožnim ljudima?

9Jer reče: Ne pomaže čoveku da ugađa Bogu.

10Zato, ljudi razumni, poslušajte me;

daleko je od Boga zloća

i nepravda od Svemogućeg.

11Jer po delu plaća čoveku

i daje svakom da nađe prema putu svom.

12Doista Bog ne radi zlo

i Svemogući ne izvrće pravde.

13Ko Mu je predao zemlju?

I ko je uredio vasiljenu?

14Kad bi na sebe okrenuo srce svoje,

uzeo bi k sebi duh svoj i disanje svoje;

15Izginulo bi svako telo,

i čovek bi se vratio u prah.

16Ako si, dakle, razuman, čuj ovo;

slušaj glas reči mojih.

17Može li vladati onaj koji mrzi na pravdu?

Hoćeš li osuditi onog koji je najpravedniji?

18Kaže li se caru: Nitkove!

I knezovima: Bezbožnici?

19A kamo li Onome koji ne gleda knezovima ko su,

niti u Njega vredi više bogati od siromaha,

jer su svi delo ruku Njegovih.

20Umiru za čas,

i u po noći uskoleba se narod i propadne,

i odnese se jaki bez ruke ljudske.

21Jer su oči Njegove obraćene na puteve čovečije

i vidi sve korake njegove.

22Nema mraka ni sena smrtnoga

gde bi se sakrili koji čine bezakonje.

23Jer nikome ne odgađa

kad dođe da se sudi s Bogom.

24Satire jake nedokučivo,

i postavlja druge na njihovo mesto.

25Jer zna dela njihova,

i dok obrati noć, satru se.

26Kao bezbožne razbija ih na vidiku.

27Jer odstupiše od Njega

i ne gledaše ni na koje puteve Njegove;

28Te dođe do Njega vika siromahova,

i ču viku nevoljnih.

29Kad On umiri, ko će uznemiriti?

I kad On sakrije lice, ko će Ga videti?

I to biva i narodu i čoveku.

30Da ne bi carovao licemer,

da ne bi bilo zamke narodu.

31Zaista, treba kazati Bogu: Podnosio sam,

neću više grešiti.

32A šta ne vidim, Ti me nauči;

ako sam činio nepravdu, neću više.

33Eda li će po tebi plaćati,

jer tebi nije po volji, jer ti biraš a ne On?

Ako znaš šta, govori.

34Ljudi će razumni sa mnom kazati,

i mudar će čovek pristati,

35Da Jov ne govori razumno,

i da reči njegove nisu mudre.

36Oče moj, neka se Jov iskuša do kraja,

što odgovara kao zli ljudi.

37Jer domeće na greh svoj bezakonje,

pljeska rukama među nama,

i mnogo govori na Boga.