Jov 33

Nastavak: Elijuj kori Jova zbog njegovog pravdanja sebe. Božija karanja vode spasenju duše.

1Čuj dakle, Jove, besedu moju,

i slušaj sve reči moje.

2Evo, sad otvaram usta svoja;

govori jezik moj u ustima mojim.

3Po pravom srcu mom biće reči moje,

i misao čistu izreći će usne moje.

4Duh Božji stvorio me je,

i dah Svemogućega dao mi je život.

5Ako možeš, odgovori mi,

pripravi se i stani mi na suprot.

6Evo, ja ću biti mesto Boga, kao što si rekao;

od kala sam načinjen i ja.

7Eto, strah moj neće te strašiti,

i ruka moja neće te tištati.

8Rekao si, dakle, preda mnom,

i čuo sam glas tvojih reči:

9Čist sam, bez greha,

prav sam i nema bezakonja na meni.

10Evo, traži zadevicu sa mnom,

drži me za svog neprijatelja.

11Meće u klade noge moje,

vreba po svim stazama mojim.

12Eto, u tom nisi pravedan, odgovaram ti;

jer je Bog veći od čoveka.

13Zašto se preš s Njim,

što za sva dela svoja ne odgovara?

14Jedan put govori Bog i dva puta;

ali čovek ne pazi.

15U snu, u utvari noćnoj,

kad tvrd san padne na ljude,

kad spavaju u postelji,

16Tada otvara uho ljudima

i nauku im zapečaćava,

17Da bi odvratio čoveka od dela njegovog,

i zaklonio od njega oholost;

18Da bi sačuvao dušu njegovu od jame,

i život njegov da ne naiđe na mač.

19I kara ga bolovima na postelji njegovoj,

i sve kosti njegove teškom bolešću.

20Tako da se životu njegovom gadi hleb

i duši njegovoj jelo najmilije;

21Nestaje tela njegovog na očigled,

i izmalaju se kosti njegove, koje se pre nisu videle,

22I duša se njegova približava grobu,

i život njegov smrti.

23Ako ima glasnika, tumača, jednog od hiljade,

koji bi kazao čoveku dužnost njegovu,

24Tada će se smilovati na nj,

i reći će: Izbavi ga da ne otide u grob;

našao sam otkup.

25I podmladiće se telo njegovo kao u deteta,

i povratiće se na dane mladosti svoje,

26Moliće se Bogu, i pomilovaće ga,

i gledaće lice njegovo radujući se,

i vratiće čoveku po pravdi njegovoj.

27Gledajući ljudi reći će:

Bejah zgrešio, i šta je pravo izvrnuo,

ali mi ne pomože.

28On izbavi dušu moju da ne otide u jamu,

i život moj da gleda svetlost.

29Gle, sve ovo čini Bog dva puta i tri puta čoveku,

30Da bi povratio dušu njegovu od jame,

da bi ga obasjavala svetlost živih.

31Pazi, Jove, slušaj me,

ćuti, da ja govorim.

32Ako imaš šta reći, odgovori mi;

govori, jer sam te rad opravdati;

33Ako li ne, slušaj ti mene;

ćuti, i naučiću te mudrosti.