Jov 27

Jovovi završni govori: tvrdi da je nevin i pokazuje kako je prolazna sreća bezbožnikova.

1I Jov nastavi besedu svoju i reče:

2Tako da je živ Bog, koji je odbacio parbu moju,

i Svemogući, koji je ojadio dušu moju,

3Dok je duša moja u meni,

i duh Božji u nozdrvama mojim,

4Neće usne moje govoriti bezakonja,

niti će jezik moj izricati prevare.

5Ne dao Bog da pristanem da imate pravo;

dokle dišem, neću odstupiti od svoje dobrote.

6Držaću se pravde svoje, niti ću je ostaviti;

neće me prekoriti srce moje dokle sam živ.

7Neprijatelj moj biće kao bezbožnik,

i koji ustaje na me, kao bezakonik.

8Jer kako je nadanje licemeru, kad se lakomi,

a Bog će iščupati dušu njegovu?

9Hoće li Bog uslišiti viku njegovu

kad na nj dođe nevolja?

10Hoće li se Svemogućem radovati?

Hoće li prizivati Boga u svako vreme?

11Učim vas ruci Božjoj,

i kako je u Svemogućeg ne tajim.

12Eto, vi sve vidite,

zašto dakle jednako govorite zaludne stvari?

13To je deo čoveku bezbožnom od Boga,

i nasledstvo koje primaju nasilnici od Svemogućeg.

14Ako mu se množe sinovi, množe se za mač,

i natražje njegovo neće se nasititi hleba.

15Koji ostanu iza njega, na smrti će biti pogrebeni,

i udovice njihove neće plakati.

16Ako nakupi srebra kao praha,

i nabavi haljina kao blata,

17Šta nabavi, obući će pravednik,

i srebro će deliti bezazleni.

18Gradi sebi kuću kao moljac,

i kao kolibu koju načini čuvar.

19Bogat će umreti, a neće biti pribran;

otvoriće oči a ničega neće biti.

20Stignuće ga strahote kao vode;

noću će ga odneti oluja.

21Uzeće ga vetar istočni, i otići će;

vihor će ga odneti s mesta njegovog.

22To će Bog pustiti na nj, i neće ga žaliti;

on će jednako bežati od ruke Njegove.

23Drugi će pljeskati rukama za njim,

i zviždaće za njim s mesta njegovog.