Isaija 65

Odgovor Gospodnji: primanje neznabožaca i ostatka od Izrailja. Kažnjavanje naroda koji se otpadio. Novo nebo i nova zemlja.

1Potražiše me koji ne pitahu za me;

nađoše me koji me ne tražahu;

rekoh narodu koji se ne zove mojim imenom:

Evo me, evo me.

2Vas dan pružah ruke svoje narodu nepokornom,

koji ide za svojim mislima putem koji nije dobar,

3Narodu, koji me jednako gnevi u oči,

koji prinosi žrtve u vrtovima

i kadi na opekama;

4Koji sede kod grobova

i noće u pećinama,

jedu meso svinjsko

i supa im je nečista u sudovima;

5Koji govore: Odlazi, ne dohvataj me se,

jer sam svetiji od tebe,

ti su dim u nozdrvama mojim,

dim koji gori vas dan.

6Eto, napisano je preda mnom:

neću ćutati, nego ću platiti,

platiću im u nedra.

7Za bezakonja vaša

i za bezakonja otaca vaših,

veli Gospod,

koji kadiše na gorama,

i na humovima ružiše me,

izmeriću im u nedra platu

za dela koja činiše od početka.

8Ovako veli Gospod:

Kao kad ko nađe vino u grozdu, pa reče:

Ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu,

tako ću učiniti radi sluga svojih,

neću ih potrti sve,

9Jer ću izvesti seme iz Jakova

i iz Jude naslednika gorama svojim,

i naslediće ih izabranici moji,

i sluge moje naseliće se onde.

10A Saron će biti tor za ovce

i dolina ahorska počivalište za goveda

narodu mom koji me traži.

11A vi, koji ostavljate Gospoda,

koji zaboravljate svetu goru moju,

koji postavljate sto Gadu

i lijete naliv Meniju,

12Vas ću izbrojati pod mač,

i svi ćete pripasti na klanje,

jer zvah a vi se ne odazivaste,

govorih a vi ne slušaste,

nego činiste šta je zlo preda mnom

i izabraste šta meni nije po volji.

13Zato ovako veli Gospod Gospod:

Gle, sluge će moje jesti,

a vi ćete gladovati;

gle, sluge će moje piti,

a vi ćete biti žedni;

gle, sluge će se moje veseliti,

a vi ćete se stideti.

14Gle, sluge će moje pevati od radosti u srcu,

a vi ćete vikati od žalosti u srcu

i ridaćete od tuge u duhu.

15I ostavićete ime svoje

izabranima mojim za uklin;

i Gospod će te Bog ubiti,

a sluge će svoje nazvati drugim imenom.

16Ko se uzblagosilja na zemlji,

blagosiljaće se Bogom istinitim;

a ko se uskune na zemlji,

kleće se Bogom istinitim;

jer će se prve nevolje zaboraviti

i sakrivene će biti od očiju mojih.

17Jer, gle, ja ću stvoriti nova nebesa i novu zemlju,

i šta je pre bilo neće se pominjati

niti će na um dolaziti.

18Nego se radujte i veselite se doveka

radi onog što ću ja stvoriti;

jer gle, ja ću stvoriti Jerusalim da bude veselje

i narod njegov da bude radost.

19I ja ću se veseliti radi Jerusalima,

i radovaću se radi naroda svog,

i neće se više čuti u njemu plač ni jauk.

20Neće više biti onde malog deteta ni starca

koji ne bi navršio dana svojih;

jer će dete umirati od sto godina,

a grešnik od sto godina biće proklet.

21I oni će graditi kuće i sedeće u njima;

i sadiće vinograde i ješće rod njihov.

22Neće oni graditi a drugi se naseliti,

neće saditi a drugi jesti,

jer će dani narodu mom biti kao dani drvetu,

i izabranicima će mojim ovetšati dela ruku njihovih.

23Neće raditi uzalud,

niti će rađati za strah,

jer će biti seme blagoslovenih od Gospoda,

i natražje će njihovo biti s njima.

24I pre nego poviču, ja ću se odazvati;

još će govoriti, a ja ću uslišiti.

25Vuk i jagnje zajedno će pasti,

i lav će jesti slamu kao vo;

a zmiji će biti hrana prah;

neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj,

veli Gospod.