Isaija 64

Nastavak molitve za spasenje.

1O da bi razdro nebesa i sišao,

da se rastope gore od Tebe,

2Kao što se na ognju razgori granje

i voda uzavri od ognja,

da ime Tvoje poznaju neprijatelji Tvoji

i da narodi drhću od Tebe.

3Kad si činio strahote kojima se ne nadasmo,

Ti si silazio, i gore se rastapahu od Tebe.

4Otkako je veka ne ču se,

niti se ušima dozna,

niti oko vide Boga osim Tebe

da bi tako učinio onima koji Ga čekaju.

5Sretao si onog koji se raduje tvoreći pravdu;

pominju Te na putevima Tvojim;

gle, Ti si se razgnevio što grešismo;

da na njima jednako ostasmo, bismo se spasli.

6Ali svi bejasmo kao nečisto šta,

i sva naša pravda kao nečista haljina;

zato opadosmo svi kao list,

i bezakonja naša kao vetar odnesoše nas.

7Nikoga ne bi da priziva ime Tvoje,

da ustane da se Tebe drži,

jer si sakrio lice svoje od nas

i rastopio si nas bezakonjem našim.

8Ali sada, Gospode, Ti si naš Otac;

mi smo kao, a Ti si naš lončar,

i svi smo delo ruku Tvojih.

9Gospode, ne gnevi se veoma,

i ne pominji doveka bezakonje;

evo, pogledaj; mi smo svi Tvoj narod.

10Gradovi svetosti Tvoje opusteše;

Sion opuste, Jerusalim posta pustoš.

11Dom naše svetinje i naše krasote,

u kome Te slaviše oci naši,

izgore ognjem,

i sve što nam beše drago potrveno je.

12Hoćeš li se na to uzdržati, Gospode,

i ćutati, i jednako nas mučiti?