Propovednik 2

Zadovoljstvo na zemlji i veselo uživanje u radu taština je.

1Ja rekoh u srcu svom: Daj da te okušam veseljem; uživaj dobra. Ali gle i to beše taština. 2Smehu rekoh: Luduješ; i veselju: Šta to radiš? 3Razmišljah u srcu svom da puštam telo svoje na piće, i srcem svojim upravljajući mudro da se držim ludosti dokle ne vidim šta bi dobro bilo sinovima ljudskim da čine pod nebom dok su živi. 4Velika dela učinih: sazidah sebi kuće, nasadih sebi vinograde; 5načinih sebi vrtove i voćnjake, i nasadih u njima svakojakih drveta rodnih; 6načinih sebi jezera vodena da zalivam iz njih šumu gde rastu drveta; 7nabavih sebi sluga i sluškinja, i imah sluga rođenih u kući mojoj; i imah goveda i ovaca više od svih koji biše pre mene u Jerusalimu; 8takođe nakupih sebi srebra i zlata i zaklada od careva i zemalja; nabavih sebi pevača i pevačica i milina ljudskih, i sprava muzičkih svakojakih.

9I tako postah veći i silniji od svih koji biše pre mene u Jerusalimu; i mudrost moja osta sa mnom. 10I šta god željahu oči moje, ne branjah im niti uskraćivah srcu svom kakvo veselje, nego se srce moje veseljaše sa svakog truda mog, i to mi beše deo od svakog truda mog. 11A kad pogledah na sva dela svoja što uradiše ruke moje, i na trud kojim se trudih da uradim, gle, sve beše taština i muka duhu, i nema koristi pod suncem.

12Tada se obratih da vidim mudrost i ludost i bezumlje, jer šta bi činio čovek koji bi nastao posle cara? Šta je već učinjeno. 13I videh da je bolja mudrost od ludosti, kao što je bolja svetlost od mraka. 14Mudri ima oči u glavi, a bezumni ide po mraku; ali takođe doznah da jednako biva svima. 15Zato rekoh u srcu svom: Meni će biti kao bezumniku što biva; šta će mi dakle pomoći što sam mudar? I rekoh u srcu svom: i to je taština. 16Jer se neće spominjati mudrac kao ni bezumnik do veka; jer što sada jeste, sve se zaboravlja posle, i mudrac umire kao i bezumnik. 17Zato mi omrze život, jer mi nije milo šta biva pod suncem, jer je sve taština i muka duhu.

18I omrze mi sav trud moj oko kog se trudih pod suncem, jer ću ga ostaviti čoveku koji će nastati nakon mene. 19I ko zna hoće li biti mudar ili lud? I opet će biti gospodar od svega truda mog oko kog se trudih i mudrovah pod suncem. I to je taština. 20Zato dođoh na to da mi srce izgubi nadanje o svakom trudu oko kog se trudih pod suncem. 21Jer ima ljudi koji se trude mudro i razumno i pravo, pa to ostavljaju u deo drugom koji se nije trudio oko toga. I to je taština i veliko zlo. 22Jer šta ima čovek od svega truda svog i od muke srca svog, koju podnosi pod suncem? 23Jer su svi dani njegovi muka, a poslovi njegovi briga; ni noću se ne odmara srce njegovo. I to je taština.

24Nije li, dakle, dobro čoveku da jede i pije i da gleda da mu je duši dobro od truda njegovog? Ja videh i to da je iz ruke Božije. 25Jer ko je jeo i uživao više nego ja? 26Jer čoveku koji Mu je po volji daje mudrost i razum i radost, a grešniku daje muku da sabira i skuplja da da onome koji je po volji Bogu. I to je taština i muka duhu.