2. Korinćanima 3

Služba u Novom zavetu je služba Duhu i životu, a ne kao služba zakonu – služba slovu koje ubija.

1Počinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporučene poslanice na vas ili od vas? 2Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našim, koju poznaju i čitaju svi ljudi; 3koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeći napisali ne mastilom nego Duhom Boga Živoga, ne na kamenim daskama nego na mesnim daskama srca.

4A takvo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga, 5ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga; 6koji i učini nas vrsnim da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje.

7Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegovog koja prestaje: 8A kamoli neće mnogo većma služba duha biti u slavi? 9Jer kad je služba osuđenja slava, mnogo većma izobiluje služba pravde u slavi. 10Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi. 11Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će većma biti u slavi ono što ostaje.

12Imajući dakle takvu nadu s velikom slobodom radimo; 13i ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje. 14No zaslepiše pomisli njihove; jer do samog ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u čitanju starog zaveta, jer u Hristu prestaje. 15Nego do danas kad se čita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji. 16A kad se obrate ka Gospodu, uzeće se pokrivalo. 17A Gospod je Duh: a gde je Duh onde je sloboda. 18Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.