2. Korinćanima 2

Pavle preporučuje ponovan prijem grešnika koji se kaje. Apostol slavi Boga zbog sile propovedi o Hristu.

1Ovo pak sudih u sebi da opet ne dođem k vama u žalosti. 2Jer ako ja činim žalost vama, ko je koji će mene veseliti osim onog koji prima žalost od mene? 3I pisah vam ovo isto, da kad dođem ne primim žalost na žalost, a za koje bi valjalo da se veselim nadajući se na sve vas da je moja radost svih vas. 4Jer od brige mnoge i tuge srca napisah vam s mnogim suzama, ne da biste se ožalostili nego da biste poznali ljubav koju imam izobilno k vama.

5Ako li je ko mene ražalio, ne ražali mene, do nekoliko, da ne otežam svima vama. 6Jer je dovoljno takvome kar ovaj od mnogih. 7Zato vi, nasuprot, većma da opraštate i tešite, da takav kako ne padne u preveliku žalost. 8Zato vas molim, utvrdite k njemu ljubav. 9Jer vam zato i pisah, da poznam poštenje vaše jeste li u svačemu poslušni. 10A kome vi šta oprostite onom opraštam i ja; jer ja ako šta kome oprostih, oprostih mu vas radi mesto Isusa Hrista, 11da nas ne prevari sotona; jer znamo šta on misli.

12A kad dođoh u Troadu da propovedam jevanđelje Hristovo, i otvoriše mi se vrata u Gospodu, 13ne imadoh mira u duhu svom, ne našavši Tita, brata svog; nego oprostivši se s njima iziđoh u Makedoniju.

14Ali hvala Bogu koji svagda nama daje pobedu u Hristu Isusu, i kroz nas javlja miris poznanja svog na svakom mestu. 15Jer smo mi Hristov miris Bogu i među onima koji se spasavaju i koji ginu: 16Jednima dakle miris smrtni za smrt, a drugima miris životni za život. I za ovo ko je vredan? 17Jer mi nismo kao mnogi koji nečisto propovedaju reč Božiju, nego iz čistote, i kao iz Boga, pred Bogom, u Hristu govorimo.