Pesma nad pesmama 7

1Kako su ljupka stopala tvoja u sandalama,

o, ćerko velikaška!

Obline bokova tvojih su kao dragulji,

kao rukotvorina umetnika.

2Pupak ti je ko okrugli pehar

kome nikad ne zafali vina;

stomak ti je ko snopić pšenice

okružen ljiljanima.

3Grudi su tvoje kao lanad,

blizanci srnini.

4Vrat ti je kao kula od slonovače,

oči jezerca Esevona na vratima vatravimskim;

nos ti je kao kula livanska

što gleda na Damask.

5Glava je tvoja poput Karmila,

kosa ti je kao carski skerlet.

U lokne se tvoje car upleo.

6Kako si lepa!

Kako si ljupka voljena u svojim čarima!

7Stas ti je kao drvo palme,

a grudi ti ko grozdovi.

8Zato kažem: „Ja bih se na palmu peo,

držao se za stabljike njenog voća.“

Nek mi tvoje grudi budu ko grozdovi na vinovoj lozi,

dah nosa tvoga ko miris jabuka.

9Usta su tvoja kao dobro vino.

Ona

Ono glatko klizi mome voljenome,

ono nežno curi sa usana onih što spavaju.

10Ja pripadam mome voljenome,

a on za mnom žudi.

11Dođi, voljeni moj! Hajdemo u polja,

hajde da noćimo po selima!

12Dignimo se rano, hajdemo u vinograde

da vidimo je li propupila loza,

da li se rascvetala,

jesu li se rascvetali narovi.

I tamo ću ti dati ljubav svoju.

13Mandragore odišu mirisom,

a na vratima je našim sve probrano voće.

A ja sam za tebe sačuvala i novo i staro,

o, voljeni moj!