Pesma nad pesmama 2

Ona

1Ja sam šafran sa Sarona

i ljiljan iz dolina.

On

2Kakav je ljiljan među trnjem,

takva je voljena moja među devojkama.

Ona

3Kao stablo jabuke među šumskim drvećem,

takav je voljeni moj među momcima.

Za hladom njegovim čeznem, da sednem,

da plodom njegovim osladim nepce svoje.

4Uneo me je u kuću vina,

ljubav je njegova zastava nada mnom.

5Krepite me suvim grožđem,

jabukama me osvežite,

jer sam od ljubavi klonula.

6Levica mu je pod glavom mojom,

a desnicom me grli.

7Ćerke jerusalimske, zaklinjem vas

lanadima i košutama poljskim,

ne budite i ne dižite moju ljubav

dok joj se ne prohte.

8Čuj glasa voljenog moga!

Evo, dolazi,

poskakuje po brdima

i gore preskače.

9Kao gazela i kao srndać moj je voljeni.

Gle, eno ga stoji iza našeg zida,

proviruje sa prozora,

kroz rešetke gleda.

10A moj voljeni mi odgovori, reče mi:

„Ustani, voljena moja,

dođi, najlepša moja!

11Evo, zima je prošla

i kiša uminu, prođe.

12Zemlja je procvetala,

stiže vreme orezivanja1,

po našoj se zemlji

čuje cvrkut grlice.

13Plodovi rani pupe na smokvinom stablu,

vinogradi cvatu i mirisom odišu.

Ustani i dođi,

o, voljena moja, dođi!“

On

14Golubice moja u raselini stene,

zaklonjena u vrleti.

Daj mi da ti vidim lice!

Daj mi glasa da ti čujem,

jer je glas tvoj meden

i lice je tvoje ljupko.

15Lisice nam pohvatajte,

lisičiće što satiru vinograde,

jer naš je vinograd u cvatu.

Ona

16Moj je dragi moj i ja sam njegova,

među ljiljanima on pase.

17Vrati se dok dan ne mine

i senke ne iščile.

Kao srna budi, o, voljeni moj,

kao srndać na brdima što nas dele.