Psalmi 44

Za horovođu. Poučna pesma sinova Korejevih.

1O, Bože, svojim smo ušima čuli,

naši nam preci rekoše,

za delo koje ti učini u dane njihove,

u dane pradavne.

2Svojom si rukom izgnao narode, a njih posadio,

puke si razbio, a njih umnožio.

3Nisu oni zemlju mačem osvojili,

niti ih je ruka njihova izbavila,

nego tvoja ruka desnica,

i svetlo tvoga lica, jer si ih zavoleo.

4Ti si moj car, Bože!

Naredi, i Jakov će biti spasen.

5S tobom probadamo dušmane svoje,

u ime tvoje gazimo neprijatelje svoje.

6Jer ja se ne uzdam u luk svoj,

mač moj mene ne spasava.

7Jer ti nas izbavi od naših dušmana,

ti osramoti naše mrzitelje.

8Bogom smo se hvalili povazdan,

ime tvoje slavili povazdan.

9No, ti si nas odbacio i ponizio,

i ne ideš u boj s vojskom našom.

10Činiš da se povlačimo pred dušmaninom,

da nas pljačkaju naši mrzitelji.

11Izručio si nas kao ovce za klanje,

rasejao nas među narode.

12Prodao si svoj narod u bescenje,

a od prodaje se nisi obogatio.

13Učinio si nas ruglom našim susedima,

na podsmeh smo i ruganje onima oko nas.

14Učinio si nas rugalicom među narodima,

mašu glavom narodi nad nama.

15Sramota je moja stalno preda mnom,

stid mi je lice pokrio

16od glasa rugača i podsmevača,

pred dušmaninom, osvetnikom.

17Sve nas to snađe, alʼ nismo te zaboravili,

a ni savez tvoj nismo izneverili.

18Srce nam se nije odvratilo,

niti su nam stope s tvog puta skrenule,

19kad si nas razbio u kraju šakalskom,

i u smrtnu nas tamu zavio.

20Ako zaboravimo ime Boga našega,

i raširimo ruke prema tuđem bogu,

21neće li Bog to otkriti,

kad poznaje tajne srca?

22Jer zbog tebe nas ubijaju svagda,

smatraju nas ovcama za klanje.

23Probudi se, zašto spavaš, Gospode?

Ustani, ne odbacuj nas doveka!

24Zašto kriješ svoje lice?

Zašto zaboravljaš muku i potlačenost našu?

25Jer duša naša leži u prašini,

stomak nam se prilepio uz zemlju.

26Ustani, pomozi nam,

otkupi nas zbog milosti svoje!