Psalmi 42

Knjiga Druga

Psalmi 42–72

Za horovođu. Poučna pesma sinova Korejevih.

1Kao što košuta čezne za potocima,

tako duša moja čezne za tobom, Bože.

2Žedna mi je duša Boga, Boga živoga.

Kada ću doći i pred Bogom se pojaviti?

3Suze su mi hrana i danju i noću,

dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“

4Duša mi vene kad se setim kako sam hodio s mnogima,

predvodeći ih k Domu Božijem uz klicanje i hvalospeve,

s mnoštvom koje slavi praznik.

5Što si mi klonula, dušo moja,

i što uzdišeš u meni?

Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti,

Spasitelja mog, Boga mog.

6Klonula je duša u meni,

zato te spominjem iz kraja jordanskog,

i s Ermona, na gori Misaru.

7Dubina dubinu doziva hukom slapova tvojih,

sve bujice i talasi tvoji pređoše preko mene.

8Danju Gospod šalje svoju milost,

a noću je pesma njegova sa mnom –

molitva Bogu života mog.

9Reći ću Bogu: „Steno moja, zašto si me zaboravio?

Zašto žalim pod tlakom neprijatelja svog?“

10Kosti mi se lome od ruganja dušmana mojih,

dok mi povazdan govore: „Gde ti je Bog tvoj?“

11Što si mi klonula, dušo moja,

što uzdišeš u meni?

Bogu se nadaj, jer opet ću ga slaviti,

Spasitelja i Boga svog.