Psalmi 137

1Sedeli smo tamo, pored reka Vavilona

i plakali kad bi se setili Siona.

2O tamošnje smo vrbe

povešali harfe svoje,

3jer su naši tlačitelji od nas zahtevali pesmu;

mučitelji naši da se veselimo:

„Pevajte nam pesmu o Sionu!“

4Kako da pevamo Gospodnju pesmu

u tuđinskoj zemlji?

5O, Jerusalime, ako bih tebe zaboravio,

zaboravljena bila i desnica moja!

6Jezik mi se za nepce slepio

ako te se ne setio,

ako se ne radovao Jerusalimu

više nego i najboljem svome!

7O, Gospode, seti se Edomaca

što su na dan pada Jerusalima govorili:

„Razvaljujte! Razvaljujte ga do temelja!“

8O, ćerko vavilonska,

što ćeš biti razorena!

Blago onom koji ti uzvrati istom merom,

onako kako si činila nama.

9Blago onom ko ti nejač zgrabi

i o stenu smrska!