Psalmi 132

Pesma poklonička.

1O, Gospode, Davida se seti

i svih muka njegovih;

2kako se Gospodu zakleo

i zavetovao Silnom Jakovljevom:

3„U šator doma svoga neću ući,

na postelju kreveta svog neću leći;

4očima sna neću dati,

ni kapcima da se spuste;

5dok ne nađem mesto za Gospoda,

Prebivalište Silnom Jakovljevom!“

6Gle! Mi smo za to u Efrati čuli,

u poljima jarimskim našli smo ga.

7Pođimo u Prebivalište njegovo!

Poklonimo se kod podnožja njegovih nogu!

8Uzdigni se, o, Gospode, na mesto svog počinka;

ti i Kovčeg Sile tvoje!

9Sveštenici nek ogrnu pravdu,

tvoji verni nek radosno kliču.

10Zbog Davida, sluge svoga,

ne okreći se od lica svog pomazanika.

11Davidu se istinski zakleo Gospod

i poreći neće:

„Jednog od tvojih potomaka

postaviću na tvoj presto.

12Ako sinovi tvoji budu držali moj savez

i propise moje, što ću ih učiti,

i sinovi će njihovi doveka sedeti

na prestolu tvome.“

13Da, Gospod je Sion izabrao,

za Prebivalište svoje poželeo ga je:

14„Doveka je ovo mesto mog počinka,

tu ću da boravim jer sam tako poželeo.

15Šta mu treba, daću izobilno;

uboge mu nahraniću hlebom.

16U spasenje ću mu obući sveštenike,

verni će mu podcikivati, klicati.

17Daću da Davidu rog moći uzraste,

svetiljku ću da postavim za svog pomazanika.

18U sramotu ja zaviću dušmane njegove,

a na njemu njegova će kruna da zablista!“