Plač Jeremijin 5

Narod plače pred Bogom

1Opomeni se, Gospode, šta nam se dogodilo;

pogledaj, vidi našu sramotu.

2U tuđinske ruke pala je baština naša,

stranci se šire po našim domovima.

3Očeva naših nema, siročad smo postali,

majke su naše sada udovice.

4Vodu za piće novcem plaćamo,

drva za gorivo takođe kupujemo.

5Gone nas kao tegleće živinče;

iscepani smo, a ne daju nam odmora.

6Idemo, prosjačimo po Egiptu i Asiriji

da bismo imali hleba da preživimo.

7Naši preci zgrešiše, ali njih nema,

pa mi ispaštamo za krivice njihove.

8Nad nama vladaju prostaci robovi

i od njihove sile niko da nas izbavi.

9Ubice haraju po zemlji,

stavljamo život na kocku idući po hranu.

10Od gladi gorimo kao u groznici,

i koža je naša kao peć užarena.

11Na svetinji, na Sionu, siluju žene,

po Judinim naseljima devojke.

12Naše glavare rukama svojim hvataju i vešaju,

ni starce naše neće da poštuju.

13Mladići kao robovi okreću žrvnjeve,

dečaci padaju pod bremenima drva.

14Starci više ne sede pred vratima,

mladih ljudi svirka više se ne čuje.

15Iščezla je radost iz naših života:

umesto da igramo, mi smo ojađeni.

16Sa glave je naše kruna pala.

Narod priznaje grehe

Zgrešili smo, sada teško nama.

17Eto zato srce naše boluje!

Eto, zato se oči naše zamutiše!

18Zato je sionska gora opustošena.

Zato se šakali šunjaju po toj pustoši.

Molitva za izbavljenje

19Ti, Gospode, ostaješ doveka,

tvoj je presto od kolena do kolena.

20Nemoj nas zanavek zaboraviti,

nemoj nas za dugo vreme ostaviti.

21Vrati nas k sebi! Obrati nas, Gospode!

Obnovi slavu našu iz negdašnjih dana.

22Zar da nas odbaciš potpuno?

Da se na nas srdiš beskrajno?