Knjiga o sudijama 9

Avimeleh

1Avimeleh, sin Jerovalov, ode u Sihem k braći svoje majke, i reče njima i celom rodu svoje majke: 2„Recite stanovnicima Sihema: ’Šta je bolje za vas: da nad vama vlada sedamdeset ljudi, svi Jerovalovi sinovi, ili da nad vama vlada jedan čovek? Setite se da sam ja vaše telo i krv.’“

3Kad su braća njegove majke prenela sve ove reči svim stanovnicima Sihema, njihovo srce se priklonilo Avimelehu. Govorili su: „On je naš brat.“ 4Tada su mu dali sedamdeset šekela srebra1 iz hrama Val-Verita; s tim je Avimeleh unajmio neke ništarije i pustolove, koji su pošli za njim. 5Zatim je otišao u dom svoga oca u Ofru i pobio svoju braću, Jerovalove sinove, njih sedamdeset, na jednom kamenu. Preživeo je samo Jerovalov najmlađi sin, Jotam, koji se sakrio. 6Posle toga su se okupili svi stanovnici Sihema i Vet-Mila i postavili Avimeleha za cara kod hrasta koji stoji kod Sihema.

7Kad su to javili Jotamu, on ode, stade na vrh gore Gerizima i povika iz sveg glasa: „Poslušajte me, meštani Sihema, tako vas čuo Bog!

8Pošla jednom stabla da pomažu cara koji će vladati nad njima. Rekli su maslini: ’Vladaj nad nama.’

9Maslina im odgovori: ’Zar da se odreknem svoje masnoće, kojom se čini čast bogovima i ljudima, da bih se njihala nad drugim drvećem?’

10Stabla rekoše smokvi: ’Dođi i vladaj nad nama.’

11Smokva im odgovori: ’Zar da se odreknem svoje slatkoće i svog izvrsnog ploda, da bih se njihala nad drugim drvećem?’

12Stabla rekoše lozi: ’Dođi i vladaj nad nama.’

13Ali loza im odgovori: ’Zar da se odreknem svoga vina koje veseli bogove i ljude, da bih se njihala nad drvećem?’

14A sva stabla rekoše trnu: ’Dođi i vladaj nad nama.’

15Trn odgovori stablima: ’Ako zaista hoćete da me pomažete za cara nad vama, dođite i sklonite se u moj hlad. A ako nećete, neka plane oganj iz trna i spali kedrove livanske.’

16Jeste li, dakle, postupili časno i savesno kad ste zacarili Avimeleha? Jeste li dobro postupili prema Jerovalu i njegovom domu? Jeste li mu pravo učinili nakon svega što je učinio za vas? 17Moj je otac ratovao za vas dovevši svoj život u opasnost, te vas izbavio iz ruke madijanske, 18a vi ste danas ustali protiv kuće moga oca i pobili njegove sinove, sedamdeset ljudi na jednom kamenu, i postavili Avimeleha, sina sluškinje, za cara nad meštanima Sihema, jer vam je brat. 19Ako ste postupili časno i savesno prema Jerovalu i njegovom domu, onda se radujte s Avimelehom, i on neka se raduje s vama. 20A ako niste, neka plane oganj iz Avimeleha i spali meštane Sihema i Vet-Mila, i neka plane oganj iz meštana Sihema i Vet-Mila i spali Avimeleha.“

21Tada Jotam pobeže. Pošto je utekao, otišao je u Vir i tamo se nastanio, kako bi se sklonio od svoga brata Avimeleha.

Pobuna Sihemljana protiv Avimeleha

22Avimeleh je vladao nad Izrailjem tri godine. 23Ali Bog unese zao duh između Avimeleha i meštana Sihema, koji nisu bili odani Avimelehu. 24To je bilo zbog toga da se osveti zločin počinjen nad sedamdesetoricom Jerovalovih sinova i da njihova krv padne na Avimeleha, njihovog brata, koji ih je pobio, kao i na meštane Sihema koji su mu pomogli da pobije svoju braću. 25Meštani Sihema su radi njega postavljali zasede po gorskim vrhovima i pljačkali svakog ko je pored njih prolazio putem. To je bilo javljeno Avimelehu.

26Tada je u Sihem došao Gal, sin Evedov, sa svojom braćom, koji je zadobio poverenje meštana Sihema. 27Izađu oni u polje i oberu svoje vinograde. Kad su izmuljali grožđe, upriličili su slavlje; otišli su u hram svojih bogova, gde su jeli, pili i proklinjali Avimeleha. 28Tada Gal, sin Evedov, reče: „Ko je Avimeleh da bismo mu mi, Sihemljani, služili? Zar ne bi trebalo da Jerovalov sin i njegov nadglednik Zevul služe ljudima Emora, oca Sihemova?! Zašto da služimo Avimelehu? 29Da je ovaj narod u mojoj vlasti, ja bih svrgnuo Avimeleha! Rekao bih mu: ’Skupi svu svoju vojsku i izađi u boj!’“

30Kad je Zevul, gradski glavar, čuo reči Gala, sina Evedovog, razgnevio se. 31Tajno je poslao glasnike Avimelehu poručivši: „Eno, Gal, sin Evedov, i njegova braća, došli u Sihem i bune grad protiv tebe. 32Zato ustani noću, ti i narod koji je s tobom, i postavi zasedu u polju. 33Ujutro, čim grane sunce, digni se i navali na grad. Kad Gal izađe pred tebe sa narodom koji je s njim, čini s njim šta god hoćeš.“

34Ustane Avimeleh noću, i sav narod s njim, i postave zasedu oko Sihema u četiri čete. 35Čim je Gal, sin Evedov, izašao i stao kod ulaza gradskih vrata, Avimeleh ustane iz zasede sa narodom koji je bio s njim.

36Gal je primetio ljude, pa je rekao Zevulu: „Gle, neki ljudi silaze s gorskih vrhova.“

Zevul mu reče: „To su senke sa gora, pa ti se čini kao da su ljudi.“

37Gal opet reče: „Evo, ljudi silaze s visa, a jedna četa dolazi iz pravca Čarobnjakovog hrasta.“

38Zevul mu reče: „Gde ti je sad jezik? Govorio si: ’Ko je Avimeleh da bismo mu služili?’ Nisu li to ljudi koje si prezirao? Hajde sad, izađi i ratuj s njim!“

39Gal izađe predvodeći stanovnike Sihema i stupi u boj sa Avimelehom. 40Međutim, Avimeleh je poterao Gala u beg, te je ovaj pobegao. Mnogo ljudi je izginulo sve do vrata. 41Avimeleh je živeo u Arumi, a Zevul je proterao Gala i njegovu braću iz Sihema.

42Sledećeg dana je narod izašao u polje, i to je bilo javljeno Avimelehu. 43Avimeleh povede ljude, podeli ih u tri čete i postavi zasedu u polju. Videvši da narod izlazi iz grada, navalio je na njih i pobio ih. 44Onda Avimeleh i čete koje su bile s njim navale na ulaz od gradskih vrata, a dve čete napadnu sve koji su bili u polju i pobiju ih. 45Avimeleh je ratovao protiv grada celog tog dana. Nakon što je osvojio grad, pobio je ljude koji su bili u njemu. A grad je razorio i posuo ga solju.

46To su čuli svi stanovnici u sihemskoj kuli, pa su otišli u sklonište hrama El-Verita. 47Kad su javili Avimelehu da su svi stanovnici u sihemskoj kuli okupili tamo, 48Avimeleh se popne na goru Salmon, on i svi ljudi s njim, uzme sekiru u ruke i naseče granja, pa ponese na ramenima. Onda reče ljudima s njim: „Što ste videli da sam ja uradio, brzo uradite i vi.“ 49Svaki čovek je odsekao po granu, pa su pošli za Avimelehom. Granje su stavili na sklonište i zapalili vatru nad onima unutra. Tako su izginuli svi ljudi iz sihemske kule, oko hiljadu muškaraca i žena.

50Avimeleh ode u Teves. Tamo se utaborio i zauzeo grad. 51Ali usred grada se nalazila jaka kula. Tamo su pobegli svi muškarci i žene – svi stanovnici grada – zatvorili se, i popeli se na krov kule. 52Avimeleh je dospeo do kule i napao je. Kada se približio vratima kule da je zapali, 53neka žena baci mlinski kamen Avimelehu na glavu i slomi mu lobanju.

54On brzo pozva momka koji mu je nosio oružje i reče mu: „Izvadi svoj mač u ubij me, da ne pričaju o meni: ’Žena ga je ubila.’“ Njegov momak ga je probo i tako je umro. 55Kad su Izrailjci videli da je Avimeleh mrtav, svaki se vratio u svoje mesto.

56Tako je Bog uzvratio Avimelehu za njegov zločin koji je počinio nad svojim ocem pobivši sedamdesetoricu svoje braće. 57A Bog je svalio svaki zločin ljudi iz Sihema na njihovu glavu. Tako ih je stigla kletva Jotama, sina Jerovalova.