Knjiga proroka Jone 4

Jonin gnev i Božija pouka

1Tada se Jona veoma ozlovoljio i naljutio. 2Jona se pomolio Gospodu: „O, Gospode! Nisam li ja baš ovo rekao dok sam bio u svojoj zemlji? Ja sam i pobegao u Tarsis, zato što sam znao da si ti Bog milosrdan i milostiv, spor na srdžbu, bogat milosrđem, i da se sažališ nad nesrećom. 3Zato, Gospode, uzmi sada moj život, jer je bolje da umrem nego da živim.“ 4Gospod reče: „Ljutiš li se s pravom?“

5Jona izađe iz grada i nastani se istočno od grada. Tamo je načinio sebi kolibu i seo u nju, u hlad, da vidi šta će Gospod učiniti s gradom. 6A Gospod Bog učini da izraste bršljan nad Jonom, da pruža senku nad njegovom glavom, da okonča njegovu zlovolju. Jona se veoma obradovao zbog bršljana. 7Ali sutradan, u zoru, Bog zapovedi crvu da podgrize bršljan, tako da je bršljan uvenuo. 8Kad je granulo sunce, Bog je učinio da dune vetar s istoka; sunce je peklo Joninu glavu, pa je smalaksao. Želeći da umre, rekao je: „Bolje da umrem, nego da živim.“

9Bog upita Jonu: „Gneviš li se s pravom zbog bršljana?“ On odgovori: „Da, s pravom sam ljut nasmrt.“ 10Gospod mu reče: „Tebi je žao bršljana oko koga se nisi trudio, i koga nisi uzgojio; jedne noći je niknuo, a druge noći je uvenuo. 11A meni da ne bude žao Ninive, velikog grada u kome ima više od stotinu dvadeset hiljada ljudi, koji ne znaju šta je desno a šta levo, i mnogo stoke?“