Knjiga o Jovu 42

Jov

1Tada je Jov odgovorio Gospodu ovim rečima:

2„Ja znam da si ti svemoguć,

nezadržive su tvoje namere!

3Pitao si: ’Ko je taj što neznanjem pokriva savet?’

Eto, govorio sam, a nisam shvatao stvari

koje su mi bile čudesne da bi ih poznavao!

4Rekao si: ’Molim te, čuj me,

ja ću da govorim!

Ja ću tebe da pitam

a ti mi razjasni.’

5Ušima sam slušao o tebi

a sada sam te i očima video!

6Zato se sam sebe gadim!

U prašini i pepelu ja se kajem!“

Završna reč

7A kada je Gospod Jovu kazao sve ove reči, Gospod se obratio i Elifasu iz Temana: „Planuo je moj gnev i na tebe i na tvoja dva prijatelja jer niste o meni – poput moga sluge Jova – govorili tačno! 8Zato uzmite za sebe sedam junaca i sedam ovnova, pa idite Jovu, mome sluzi. Tada za sebe prinesite svespalnicu. I neka se Jov, sluga moj, pomoli za vas. Zaista, uslišiću ga i neću da vas kaznim za ludost, što niste govorili o meni tačno, kao moj sluga Jov.“ 9Tako su Elifas iz Temana, Vildad iz Suša i Sofar iz Namata otišli i uradili kako im je Gospod zapovedio. A Gospod je uslišio Jova.

10Gospod je Jovu vratio sve oteto, nakon što se on pomolio za svoje prijatelje. I još je Gospod uvećao i udvostručio sve što je Jov imao. 11Došla su mu sva njegova braća, sve sestre njegove i svi koji su ga ranije poznavali. Sa njim su jeli hleb u njegovoj kući, tešili su ga i žalili zbog svih nevolja koje mu je Gospod naneo. Svako mu je dao po kesit1 i svako po jedan zlatan prsten.

12Elem, Gospod je više blagoslovio Jova na kraju nego na početku. Tako je imao četrnaest hiljada ovaca, šest hiljada kamila, hiljadu pari volova i hiljadu magarica. 13Dobio je sedam sinova i tri ćerke. 14Prvu je nazvao Jemima, drugu Kesija a treću Karen-Apuha. 15Po svoj zemlji nije bilo žena lepih kao Jovove ćerke. Otac im je dao nasledstvo među njihovom braćom.

16Jov je nakon ovoga živeo stotinu četrdeset godina. Dočekao je i svoju decu i njihove potomke do četvrtog naraštaja. 17Tako je umro Jov, star i sit života.